Стеван Гајевић: Инвестиције су нам потребне “као инфузија”, и бољи су лијек од зајмова и обвезница

• Иако је споразум између Црне Горе и Уједињених Арапских Емирата најављен као стратешки искорак у привлачењу милијарди вриједних инвестиција, његов садржај и приступ изазивају подијељене реакције. Мр Стеван Гајевић, из Института за економски консалтинг, за Банкар анализира споразум који би, по њему, уз прецизне преговоре и фискалну транспарентност – могао представљати историјску развојну шансу за земљу.
• Он је примијетио да “медицински речено”, инфузија у виду инвестиције је неопходна и много боља од краткорочних лијекова у виду зајмова и издавања обвезница.
• Гајевић  указује како морамо бити свјесни да ове инвестиције, колико год коме политички не одговарају – подижу квалитет туристичког производа Црне Горе (и то вишеструко), јачају националној позицији земље у Европи и шире и не само у сектору туризма и подижу стандарде у пословању (па се очекује и раст нивоа квалитета у финансијским услугама, раст квалитета грађевинарства, раст обима трговине и малопродаје, а посебно развоју саобраћаја …).

Пише: Стеван Гајевић

Црна Гора и Уједињени Арапски Емирати (УАЕ) су недавно усвојили билатерални споразум са циљем јачања сарадње у областима економије, трговине, туризма, културе и других подручја од обостране важности. Овај споразум представља важан корак према унапрјеђењу односа између двије земље, подстичући сарадњу и размјену искустава, те отварајући нове могућности за инвестиције и инфраструктурни развој. То је био званичан комунике Владиног пресс бироа, па ипак овај споразум колико год био значајан и свеобухватан – није ни изблиза подигао тензије као један други Споразум о сарадњи у туризму и развоју некретнина, који је као такав изазвао приличну буру у овој и оваквој црногорској политичкој сцени.

А зашто користим “овој и оваквој”? Па из разлога што за већину поступака политичких актера у Црној Гори и нема јасног и рационалног објашњења. Ипак нама као професионалцима није приоритетно да размишљамо о нерационалним мотивима политичара, који су историјски гледано нужност.

Ако посматрамо оба споразума, први је основа за закључење свих осталих, а првим нам се споразумом нуди сарадња и развој конкретних пројеката и иницијатива за јачање пословне повезаности, културне размјене и сарадње у области образовања. Ове смјернице би требале донијети и допринијети развоју односа и стварању повољног амбијента за сарадњу на вишим нивоима. Ако ћемо поштено, од УАЕ као једаног од лидера у развоју АИ (сматра се да је на трећем мјесту на планети) можемо да имамо користи – да можда и и на неки посредни начин кренемо тим путем. Усмјеравање развоја у правцу АИ и роботике имало би смисла обзиром на стратешки положај Црне Горе, територију и број становника на који се у неком евентуалном развоју може рачунати.

Бојић о тужби Мујовића против Николића и ДПС-а: Стратешки циљ одшкринути врата тужилаштву 

Међутим, оставимо АИ по страни, осврнућемо се на Споразум о сарадњи у туризму и развоју некретнина.

Прво, овим Споразумом је најављена инвестиција од минимум неколико милијарди на Великој Плажи у Улцињу. Писац ових редова као и сви заинтересовани могли су да виде идејни пројекат пред којим застаје дах, али и више интервјуа са г. Алабаром који је укратко рекао “ја сам ту, спреман сам да градим – а на Вама је да одлучите да ли то желите или не”.

Један политички лидер ме је назвао и питао “па добро, зашто си ти за овај Споразум? Мој одговор је био “није важно зашто сам ја за нешто, моји разлози су искључиво економски, интересује ме зашто сте Ви против”. На ово питање нисам добио одговор.

Да идемо из почетка – шта је тај Споразум? У питању је специјализовани међудржавни споразум који дефинише да ће постојати будући инвеститор и да ће Црна Гора са тим инвеститором потписати два уговора из области туризма и некретнина од којих ће се једна инвестиција реализовати на југу земље а друга на сјеверу. Споразумом се неће кршити Споразум о стабилизацији и придруживању Црне Горе са ЕУ, а примјена споразума неће изискивати додатна средства из буџета Црне Горе.

Дакле, споразумом није прописано ко ће бити будући инвеститор, већ само да ће га предложити Влада УАЕ. Споразум не каже које су то двије инвестиције које ће бити реализоване. Споразум не дефинише гдје ће бити реализоване наведене инвестиције, на којој површини, које ресурсе улаже Црна Гора а које инвеститор из УАЕ; на крају не наводи се која је то висина инвестиције, па чак ни то које бенефите од тога има Црна Гора, нити колике су висине те инвестиције. Руку на срце – на први поглед то све дјелује недоречено; али исто тако овај Споразум и не предвиђа ништа конкретно да би био прецизан. У питању је специјализовани међудржавни споразум који оквирно наводи оно о чему ће се детаљно преговарати.

А како и када ће се детаљно преговарати са будућим инвеститором – наравно не знамо, а званично не знамо ни ко је тај инвеститор, иако незванично свакако знамо.

У сваком случају, у будућем преговарању потребно је да преговарачки тим Црне Горе добије тачне инструкције око вођења преговора (што се до сада ријетко догађало).

Анализа: Како су се кретале трговачке марже у Црној Гори

Потребно је прије потписивања Уговора са инвеститором прецизно дефинисати:

1. Које су то прецизне локације на којима ће се вршити реализација инвестиције у области туризма и некретнина – обавезе Владе.
2. Врсту и тип инвестиције (писмо о намјерама и идејни пројекат дужан је да достави инвеститор).
3. Потребно је да идејни пројекат одговара амбијенту и локалној култури (у шта свакако не треба сумњати јер је и циљ инвеститора да има аутентичан производ).
4. Вриједност инвестиције и заокружена финансијска конструкција (код ове тачке често се наводе цифре везане за одређен временски период, и такве замке треба избјећи и дефинисати шта инвеститор инвестира из својих средстава за период од наредних 10 година – по годинама и збирно).
5. Да ли је сама инвестиција заокружена (прикупљена) и ако није које гаранције држава узима за реализацију инвестиције? Препорука је да се траже и узму гаранције кредибилне банке, или гаранције УАЕ.
6. Колико приходује држава Црна Гора одмах по основу продаје зеемљишта, или по годинама уколико је у питању дугорочни закуп? Укупна вриједност будућег тока новца у случају закупа не смије бити нижа од тржишње вриједности уложенога сада. Уколико је у питању дугорочан закуп – дефинисати обавезе инвеститора индексиране у некој берзанској роби, најбоље у инвестиционом злату услед де-доларизације и константне и примјетне инфлације у времену.
7.  Шта је држава Црна Гора дужна да обезбиједи инвестритору, коју врсту инфраструктуре, у ком обиму, и ко је дужан да плати такву инфраструктуру (нпр. адекватне количине воде, пут тражене категорије, можда аутопут, или спортски аеродром …)
8. Уклањање бизнис баријера везано за инвеститора, обезбеђење адекватних дозвола у договореним и законским роковима, поштовање стандарда и законских норми градње.

Као што је истакнуто Више пута, процес је потребно да буде транспарентан. Ако ни због чега, а оно због досадашњих шпекулација које се понављају на дневнополитичкој сцени. Ток преговора у грубим цртама треба да буде јаван. Треба знати шта инвеститор жели, а шта је то што ми можемо да пружимо.

Свакако је неопходно подизање нивоа фискалне транспарентности везано за будући споразум, што подразумијева постављање јасних правила за плаћање пореза на добит, доходак, плаћања услуга и добара, што доприноси већој фискалној стабилности и бољем прикупљању прихода.

Морамо бити свјесни да ове инвестиције, колико год коме политички не одговарају: подижу квалитет туристичког производа Црне Горе (и то вишеструко), јачају националној позицији земље у Европи и шире и не само у сектору туризма и подижу стандарде у пословању (па се очекује и раст нивоа квалитета у финансијским услугама, раст квалитета грађевинарства, раст обима трговине и малопродаје, а посебно развоју саобраћаја …).

И на крају вратићу се на основно питање, зашто нам је потребна инвестиција. На ово питање најлакше је одговорити са питањем, а зашто су те исте инвестиције потребне ЕУ – па их је са УАЕ најавила и Урсула вом Лајен, такође и предсједник Трамп је због саудијских инвестиција промијенио политику према Блиском истоку.

Дакле, у садашњем стању ствари, инвестиције нам требају; систем државних прихода смо креирали на потрошњи – а то значи да морамо привући потрошњу да би имали приходе.

Не улазећи у коментарисање прихваћеног система – да ли је добар или лош, о чему се може дискутовати, неспорно је да је стање како јавних финансија, тако и корпорацијских буџета – такво да није за похвалу. Свакако, медицински речено, инфузија у виду инвестиције је неопходна и много боља од краткорочних лијекова у виду зајмова и издавања обвезница.

Извор: Банкар.ме