
Амерички Стејт департмент објавио је Међународни извештај о верским слободама за 2022. годину, који доноси свеобухватну процену услова за слободу вероисповести у 199 земаља, међу којима су најближи савезници САД, али и земље са којима Америка нема дипломатске односе, наводи се у саопштењу.
Документ се, између осталог, односи на политике државних власти којима се крше верска уверења различитих група, деноминација и појединаца, као и настојања САД да се унапреде верске слободе широм света, преноси Глас Америке (ВОА).
Извештај о верским слободама – део који се односи на Србију
У извештају је наведено да су у Србији верске групе пријавиле мањи број насилних инцидената у односу на 2021. годину, као и да су у јулу 2022. вандализоване две изложбе на отвореном у Новом Саду, од којих је једна била посвећена сећању на Холокауст. Неколико изложбених панела је било исписано неонацистичким и проруским симболима.
Примећено је да су националистичке групе користиле друштвене мреже за ширење антимигрантских и антимуслиманских порука.
„Изрази антимуслиманског расположења, као што су исписивање графита и мурала који величају осуђеног ратног злочинца Ратка Младића и употреба пежоративног језика за описивање етничких Албанаца, појавили су се широм земље“, наведено је у документу.
Указано је да је то што су поједини медији и интернет странице користили појам “секта“, за мање хришћанске и нетрадиционалне верске групе, као што су Јеховини сведоци или протестанти, носило снажну негативну конотацију.
Прецизирано је и да су представници неколико верских група указали да су власти у Србији наставиле да фаворизују Српску православну цркву (СПЦ) у односу на друге верске групе.
„Влада је одобрила средства за завршетак православног верског објекта, али слична издвајања није наменила другим верским групама“, наведено је у тексту.
Наведено је и да је СПЦ јуна 2022. године признала аутокефалност Македонске православне цркве – Охридске архиепископије, чиме је решен дугогодишњи спор између две цркве. У извештају је наведено да су власти Србије наставиле са враћањем имовине заплењене током Холокауста, као и реституцију верске имовине одузете после 1945. године, када је успостављена држава заснована на комунистичкој идеологији, али да се тај процес одвија споро.

Извештај о верским слободама – део који се односи на Црну Гору
У делу извјештаја Стејт департмента који се односи на Црну Гору, подсећа се да су премијер Дритан Абазовић и патријарх српски Порфирије 3. августа 2022. године потписали “оквирни споразум” којим се регулишу односи државе и СПЦ “упркос противљењу цивилног друштва, других верских организација и опозиционих политичких странака, које су тврдиле да су аспекти споразума неуставни, као и да је споразум потписан без адекватне јавне расправе.
“Невладина организација Акција за људска права (ХРА) идентификовала је неколико одредби по којима споразум одступа од постојећег владиног правног оквира, укључујући оне који се односе на давање одређених правних овлашћења Српској православној цркви, као и одредба о верском образовању у државним школама кроз механизам супротно Закону о слободи вероисповести”, истиче се у извештају. У документу је такође наведено да је предсједник Мило Ђукановић давао изјаве којима је СПЦ означавао „криминалном и паравојном структуром“.
У извештају се наводи и да је исламска заједница у Црној Гори пријавила анти-исламске и српске националистичке поруке навијача из Петровца, током гостовања тима из Плава (ФК Језеро).
Стејт департмент у извјештају указује и на то да су званичници Католичке цркве наставили да наводе да су, као један од највећих власника имовине у земљи, и даље укључени у бројне имовинске спорове са црногорском владом и СПЦ.
Стејт департмент наводи да су америчка амбасадорка и други службеници амбасаде са званичницима црногорске владе разговарали “о случајевима верске дискриминације, расту верских тензија после потписивања оквирног споразума СПЦ и владе, питањима реституције и односима верских група и владе“. Стејт департмент извештаје Конгресу, у складу са Законом о верским слободама из 1998, подноси сваке године.
Блинкен: Остварен напредак, али настављени и веома забрињавајући трендови
Амерички државни секретар Ентони Блинкен данас је поводом објављивања годишњег Извештаја о верским слободама Стејт департмента изјавио да је током претходне године остварен напредак у неким деловима света када је реч о верским слободама, али да су, истовремено, настављени веома забрињавајући трендови.
„Верске слободе су кључне за стабилна и сигурна друштва. Када се свака особа поштује због својих уверења, она је оснажена да достигне свој пуни потенцијал, што заузврат подиже читаве заједнице и друштва“, рекао је Блинкен.
Он је указао да су цивилно друштво и друге заинтересоване владе широм света успешно довеле до ослобађања многих затвореника, саопштено је из Стејт департмента.
Навео је да је Белгија формално признала своју будистичку мањину, као и да је Бразил кодификовао гаранције верских слобода за староседелачке заједнице.
„Канада и Европска унија отвориле су нове канцеларије за борбу против исламофобије, док је Хрватска именовала свог првог специјалног саветника за борбу против антисемитизма“, рекао је Блинкен, додавши да у Централноафричкој Републици специјални кривични суд наставља да гони случајеве верског насиља и других кршења људских права. Са друге стране, Блинкен је указао да су владе у многим деловима света наставиле са дискриминацијом верских мањина користећи низ метода, укључујући мучење, премлаћивање и незаконит надзор.
Извор: Euronews
