Недеља, 21 јун 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Култура

Шта знате о влажним стаништима?

Журнал
Published: 2. фебруар, 2024.
Share
Пеликани, (Фото: РТС)
SHARE
Пеликани, (Фото: РТС)

Скоро 90 одсто светских мочвара је ушло у процес деградације још од почетка 18. века. На Светски дан влажних станишта упозоравајући подаци – мочваре, које су од критичног значаја као екосистеми који доприносе биодиверзитету, ублажавању екстремних климатских услова и доступности слатке воде – губимо чак три пута брже од шума. Од ургентне је важности да се подигне национална и глобална свест о важности мочварних станишта како би се успорио губитак површина под мочварама, и да би се подстакле акције за њихово очување и обнову. Светски дан влажних станишта обележава се од 1997. године, сваке године 2. фебруара како би се подигла свест о важности мочвара. На исти дан је и годишњица Конвенције о мочварама, која је у Рамсару у Ирану усвојена као међународни уговор 1971. године.

 „Мочваре и људско благостање“ – тема је Светског дана мочварних станишта за 2024. годину. Овогодишња кампања указује на то колико су мочваре и људски живот међусобно повезани – са људима који троше храну и друге ресурсе из ових продуктивних екосистема. Актуелни слоган подвлачи како су сви аспекти људског благостања повезани са стањем светских мочвара. Позива нас да ценимо та станишта и да поведемо рачуна о управљању њима.

Поводом обележавања Светског дана влажних станишта, и Светска организација за заштиту природе WWF упозорава да нам је неопходно обнављање мочвара, река и језера како бисмо успорили глобално загревање, створили терене за прилагођавање на климатске промене и осигурали добробит за људе. „Свега три процента од укупне Земљине површине чине влажна станишта, а та три, наизглед мала, процента апсорбују угљен-диоксид колико и све шуме на планети заједно”, каже Горан Врељански из WWF Адрије. „У последњих 45 година изгубили смо једну трећину влажних станишта попут бара, мочвара, тресетишта и поплавних шума, и то много брже него што губимо шуме. Истовремено, од њих зависи око 40 одсто биљних и животињских врста”, додао је Врељански.

Крајем ове и почетком следеће године планирамо садњу аутохтоних поплавних врста дрвећа на површини од 36 хектара на подручју Специјалног резервата природе Горње Подунавље. Овај подухват је део регионалног плана за ревитализацију четири влажна станишта у 2024. години на делу Европског Амазона од Словеније, преко Хрватске до Србије, планови су најављени из WWF-а.

Мочварна станишта нестају због низа ситуација попут убрзане урбанизације, пољопривреде или култивисања све веће површине и скоро све су последица човековог деловања. Како бисмо могли да живимо у складу са природом, потребно је да сачувамо природно станиште видре, дропље, на стотине врста птица и инсеката, па и човека.

Извор: РТС

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Деца и куповина: Како се стварају мали потрошачи
Next Article Микрософт сада на игрицама зарађује више него од Windows-a

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Питање америчких староседелаца на додели Оскара

Из перспективе народа који нестаје, тешко је извући другачији закључак осим да феномен индијанских филмова…

By Журнал

Наук народног учитеља: Морамо српском народу рећи – шта јесте, а шта треба да буде

Од Светог Саве до данас наш народ је повезивало једно писмо и један језик и…

By Журнал

Они који подрже ДПС-ову иницијативу врше тешку издају народне воље

Када би се неко из парламентарне већине усудио да подржи иницијативу ДПС-а или СДП-а за…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоКултураМозаикНасловна 3

Тајна вечера Саве Шумановића

By Журнал
ДруштвоКултураМозаикНасловна 4СТАВ

Црњански – зачетник разлаза српског књижевног језика и језика књижевности

By Журнал
ДруштвоКултураМозаикНасловна 2Политика

На Његушима, на огњишту породице Петровић Његош: Како помирити Црну Гору (видео, фото)

By Журнал
КултураМозаикНасловна 3

Усуд Миће Поповића: Две слике због којих су изложбу у време Тита стопирали – и данас неко не да

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?