Недеља, 9 нов 2025
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Култура

Шта знате о влажним стаништима?

Журнал
Published: 2. фебруар, 2024.
Share
Пеликани, (Фото: РТС)
SHARE
Пеликани, (Фото: РТС)

Скоро 90 одсто светских мочвара је ушло у процес деградације још од почетка 18. века. На Светски дан влажних станишта упозоравајући подаци – мочваре, које су од критичног значаја као екосистеми који доприносе биодиверзитету, ублажавању екстремних климатских услова и доступности слатке воде – губимо чак три пута брже од шума. Од ургентне је важности да се подигне национална и глобална свест о важности мочварних станишта како би се успорио губитак површина под мочварама, и да би се подстакле акције за њихово очување и обнову. Светски дан влажних станишта обележава се од 1997. године, сваке године 2. фебруара како би се подигла свест о важности мочвара. На исти дан је и годишњица Конвенције о мочварама, која је у Рамсару у Ирану усвојена као међународни уговор 1971. године.

 „Мочваре и људско благостање“ – тема је Светског дана мочварних станишта за 2024. годину. Овогодишња кампања указује на то колико су мочваре и људски живот међусобно повезани – са људима који троше храну и друге ресурсе из ових продуктивних екосистема. Актуелни слоган подвлачи како су сви аспекти људског благостања повезани са стањем светских мочвара. Позива нас да ценимо та станишта и да поведемо рачуна о управљању њима.

Поводом обележавања Светског дана влажних станишта, и Светска организација за заштиту природе WWF упозорава да нам је неопходно обнављање мочвара, река и језера како бисмо успорили глобално загревање, створили терене за прилагођавање на климатске промене и осигурали добробит за људе. „Свега три процента од укупне Земљине површине чине влажна станишта, а та три, наизглед мала, процента апсорбују угљен-диоксид колико и све шуме на планети заједно”, каже Горан Врељански из WWF Адрије. „У последњих 45 година изгубили смо једну трећину влажних станишта попут бара, мочвара, тресетишта и поплавних шума, и то много брже него што губимо шуме. Истовремено, од њих зависи око 40 одсто биљних и животињских врста”, додао је Врељански.

Крајем ове и почетком следеће године планирамо садњу аутохтоних поплавних врста дрвећа на површини од 36 хектара на подручју Специјалног резервата природе Горње Подунавље. Овај подухват је део регионалног плана за ревитализацију четири влажна станишта у 2024. години на делу Европског Амазона од Словеније, преко Хрватске до Србије, планови су најављени из WWF-а.

Мочварна станишта нестају због низа ситуација попут убрзане урбанизације, пољопривреде или култивисања све веће површине и скоро све су последица човековог деловања. Како бисмо могли да живимо у складу са природом, потребно је да сачувамо природно станиште видре, дропље, на стотине врста птица и инсеката, па и човека.

Извор: РТС

Share This Article
Facebook Twitter Telegram Copy Link
Previous Article Деца и куповина: Како се стварају мали потрошачи
Next Article Микрософт сада на игрицама зарађује више него од Windows-a

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
TwitterFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Шта пише у заједничкој изјави Русије и Кине коју су потписали Путин и Си

Русија и Кина апелују на прекид свих корака који доприносе ескалацији напетости и одуговлачењу борбених…

By Журнал

Фетислам сведок векова

Историја стратешког војног утврђења на Дунаву се мењала. Осветљена и обновљена тврђава отворила је поново…

By Журнал

Колико гаса је исцурило из Северног тока и које су последице инцидента

Док се траже кривци за инцидент на гасоводу Северни ток 1 и 2, стручњаци оцењују…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.


Пратите посљедње новости путем Ваше имејл адресе!

Можда Вам се свиди

ДруштвоКултураНасловна 1СТАВ

Маузолеј – не дирај! 1918 – дирај!

By Журнал
КултураМозаикНасловна 3

Видовдански народ

By Журнал
ДруштвоКултураНасловна 4СТАВ

Владимир Коларић: Да тежимо светлећим и зрачним срцима других

By Журнал
Култура

Објављени нови наставци стрип-серијала “Сјај и сенка Немањића”: Српска историја као љубав и умјетност

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?