Имајући у виду најновије негативне околности, свет ће највероватније у наредне две години претрпети најјачи економски колапс у последњих педесет година
Рецесија је реч која се у последње време често чује. Изговарају је званичници Међународног монетарног фонда, Светске банке, највећих финансијских институција као упозорење да се свету не пише добро и да би наредних година могла да погоди цео свет. По дефиницији, рецесија је смањење економске активности. Због тога грађани мање купују, мање се производи, фирме имају нижу профитабилност, неке чак и престају са радом, смањује се извоз, незапосленост расте јер радници остају без посла.
Њоме су се бавили Миладин Ковачевић и Катарина Станчић у ауторском раду под називом „Неки аспекти евентуалне рецесије у 2023. години – чему нас учи историја” за последњи број публикације Макроекономске анализе и трендови (МАТ).
„Имајући у виду најновије негативне околности, свет ће највероватније у наредне две години претрпети најјачи економски колапс у последњих педесет година”, наводи ауторски двојац. Они праве разлику између појма глобална рецесија, која означава смањење глобалног БДП-а по глави становника у два узастопна квартала, и глобалну кризу која подразумева успоравање раста глобалног БДП-а, али не и његово смањење.
Од 1970. године свет је искусио пет рецесија. Прва је била 1973. године, када су арапски произвођачи нафте, у знак протеста против америчке војне подршке Израелу у сукобу против Египта и Сирије, увели ембарго на извоз нафте у САД, Велику Британију, Канаду, Јапан и Холандију. Уследила је нестабилност у снабдевању, несташице, а затим и раст инфлације. Америчка централна банка (ФЕД) била је принуђена да подигне камате на 13 одсто у првој половини 1974, а незапосленост је у мају 1975. достигла девет процената. Криза се претворила у глобалну рецесију која је трајала до 1975. године (око 16 месеци). Затим је 1982. агресивна рестриктивна монетарна политика САД као реакција на снажну инфлаторну спиралу (са инфлацијом до 11 одсто на месечном нивоу), узроковану делимично Иранском револуцијом, а делимично структурним проблемима САД, довела до јаке рецесије обележене растом каматних стопа и незапослености у САД и многим западним земљама. Истовремено, колапс цена берзанских производа и светске трговине изазвао је јак финансијски стрес растућих економија и дужничку кризу у Латинској Америци и Северној Африци.
Трећа светска рецесија започела је 1991. у САД неколико месеци пре инвазије Ирака на Кувајт, што је довело до раста цена нафте и новог инфлаторног удара у САД и свету. Уследила је интервенција ФЕД-а и пооштравање финансијских услова. Настала је монетарно-банкарска криза и у Европи, уз истовремену геополитичку кризу иницирану транзицијом земаља Источноевропског блока ка тржишно оријентисаној економији. Још једна рецесија започела је 2009. у САД пуцањем балона некретнина, али је у суштини била резултат огромне и неконтролисане кредитне експанзије и бројним нерегуларностима у банкарској сфери. Будући да је финансијски систем глобално интегрисан и међузависан, криза се прелила на Европу и цео свет. Пета рецесија изазвана је епидемијом вируса корона 2020. и довела је до најснажнијег пада од завршетка Другог светског рата.
„Глобалне рецесије су уско повезане са односом разних геополитичко-економских фактора, специфичним за дати историјски моменат. Рецесије се углавном подударају са дешавањима у САД, као највећом економијом света и скоро увек им је претходио заокрет у америчкој монетарно-фискалној политици. За разлику од рецесионих епизода, глобалне кризе, а то је успоравање економског раста, у последњих 50 година углавном су биле у тесној вези са финансијским стресом у одређеној групи земаља. На пример, 1998. криза је зачета у југоисточним деловима Азије, убрзо је захватила и друге растуће азијске економије, али се није прелила на остатак света захваљујући отпорности развијених економија”, наводе аутори. Многе економије, а највише оне водеће, у последње две године имале су до тада невиђен ниво монетарне и фискалне експанзије, с циљем да се подстакне економска активност ослабљена епидемијом. Каматне стопе биле су спуштене на рекордно ниске нивое, државна потрошња усмерена на разне видове помоћи привреди и становништву, а да би се она финансирала, емитоване су енормне количине дуга. Премда су ови потези допринели опоравку у години после короне, 5,7 одсто био је раст глобалног БДП-а у 2021, светска економија постала је „прегрејана”, оптерећена високом инфлацијом, вишком тражње, презадуженошћу и са истрошеним капацитетима и очигледним одсуством фискалног простора.
„Дакле, неспремна за изазове који су уследили на геополитичком плану и прелили се у сферу економије. Слично ранијим рецесионим епизодама, створени су сви услови за настанак нове рецесије. Присутни су проблеми на страни понуде и то вишак тражње, несташице, проблеми у снабдевању, финансијска превирања као што су презадуженост, раст каматних стопа и јаки заокрети у економској политици”, наводе Ковачевић и Станчићева.
Извор: Политика
