Pre nekoliko dana na američkom hladnoratovskom propagandnom servisu pojavio se jedan od onih ciljanih programskih intervjua koji služe da pošalju upozorenje, uplaše ili zaprete. Izvesni predavač sa „Džons Hopkins“ univerziteta, Edvard Džozef, komentarisao je aktuelna dešavanja na Balkanu, i ponovo istakao da su Srbi remetilački faktor jer se Srbija, navodno, nije opredelila između istoka i zapada. Štaviše, kaže predavač Džozef, samo se Srbija i njeni, kako on kaže, „poverenici“ u drugim entitetima i državama nisu opredelili za zapadni poredak, već Srbija sedi na kinesko-ruskoj stolici. A to je, naravno, neprihvatljivo, hibris i traži ozbiljne kaznene mere.
Čekaj, prijatelju, pa kako to? Srbija je od 2000. godine, evo već punu 21 godinu, u procesu evropskih integracija i kad god treba deklarativno se stalno ponavlja posvećenost istim tim integracijama, evropskim vrednostima i šta god treba. Imamo gej paradu već deset godina, potpuno smo se odženderisali na svim nivoima, imamo prvu LGBT+ premijerku u ovom delu sveta, sve televizije sem jedne (čisto radi fore) su nam ultraevropske, moderne itd. Šta sad tu nije u redu?
E, evropske integracije se više ne važe. Kako sad pa ne važe!? Alo, druže, 21 godinu mi čekićamo, dajemo tržište, bankarski sektor, porodicu, dostojanstvo, Crnu Goru, sever Kosmeta, šta god treba, bre! A ovi iz Brisela dve godine ne daju ni poglavlje da otvorimo. Štaviše, uveli su šatro novu metodologiju proširenja, kako bi nam lepo poručili da se manemo ćorava posla i da ih ne smaramo više. Koga, bre, tamo briga što mi kao hoćemo u EU? Evo, pitajte Zorana Zaeva. Napravili mu vladu u Tirani, proglasio državu za sever od nečega, uveo albanski kao drugi zvanični jezik, faktički federalizovao zemlju… I? Opet nema ni početak pregovora, a oni su na evropskom putu tačno trideset godina! Još malo k’o Turska koja putuje ka Evropi od 1963. Sad mu Bugari traže da promeni ime jezika. Pa što i ne bi, kad promeniš ime državi, prihvatiš da ti Rama pravi vladu, što ne bi lepo nazvao svoj jezik bugarskim?
No Rojters je konačno iz pouzdanih izvora i obznanio ono što odavno znamo: EU više nikome ne može da garantuje članstvo. Čeda Jovanović je još pre njih rekao kako im je Šreder još 2002. skrenuo pažnju da od toga nema ništa i da će priču da završe sa Hrvatskom, a neki od nas to u javnosti i naučnim radovima pišu više od deset godina. Ko je pažljivo propratio poslednju posetu gospođe Merkel video je to sve lepo nacrtano. Dakle, solunska agenda? Da, da, samo ne baš skoro. Znate, korona, opšta nestabilnost, promena vlasti itd. Nemamo baš vremena da se bavimo vama ni da vam bilo šta obećavamo, ali imamo interes za neke druge stvari kad ste vi u pitanju. Vladavina prava, kopenhaški kriterijumi? Pa to više niko i ne pominje. Treba nam da vi najpre ne pravite probleme, da se ne tučete i da budete svi stabilni. Takođe nam treba da nastavite da školujete decu i da ih šaljete kod nas jer nemamo odakle inače radnu snagu da dobijamo. Bauštela, negovatelji, lekari, vozači, ma sve nam treba. A imate i litijum? Fino, ni to nije za bacanje.
I sve to mi prihvatamo. Kajne problem. Jasno je i nama da od EU nema ništa, da smo mi zanimljivi kao tržište i resurs radne snage, sirovina itd. Ne bunimo se. Neće više ni ovi iz opozicije kad su shvatili da su džaba čekali dve godine da im EU obezbedi izborne uslove kakvi vladaju u evropskim zemljama.
Pa dobro, šta hoće Džozef? Hoće da budemo deo zapadnog poretka. Šta to znači? Kako je to Voren Kristofer objasnio Slobi u Dejtonu: morate uvek da radite ono što se od vas traži. Evo, Zaev ušao u NATO, u martu uveo sankcije Rusiji, neki dan proterao ruskog diplomatu, stalno upozorava da se ovako otvara prostor za delovanje Kine i Rusije na Balkanu itd. E, tako se, bre, postaje deo zapadnog poretka!
Kako Srbija da postane deo zapadnog poretka? Dakle, više ne govorimo o evrointegracijama, već o tome da budemo „deo zapadnog poretka“. Za to nije dovoljno što 90 odsto vojne saradnje imamo sa zemljama NATO, a svega desetak posto sa Rusijom i ODKB-om. Na mapi puta se nalazi da ukinemo i tih deset posto, da zaustavimo pojačano kinesko prisustvo, da uvedemo sankcije Rusiji, da priznamo Kosovo, ohrabrimo Dodika da i on postane deo istog poretka (samoukine Srpsku) ili da pomognemo nekog tamo ko će to da prihvati, da ohrabrimo Srbe u Crnoj Gori da ne budu Srbi već (novo)Crnogorci, da prihvatimo latinicu i pre i iznad svega da uđemo u NATO! Dobro, a zašto bismo sve to uradili i šta bismo time dobili? Ništa, osim štete, ali bismo bili „na pravoj strani istorije“, ponosni što smo deo zapadnog poretka.
Ja bih se zahvalio gospodinu Džozefu na ponudi. Za moj ukus i previše smo deo zapadnog poretka i voleo bih da naši lideri prihvate bar nešto od onoga o čemu su nedavno pričali u Budimpešti.
Miša Đurković
Izvor: Politika
