Телефонски позив председника Кине руском колеги одиграо се у симболички важном тренутку, док у Вашингтону наговештавају „одмрзавање” односа САД и Кине. Си је телефонирао Путину за свој рођендан
Вероватно најзначајнији шаблон „информационог рата“ Запада против Русије у последње време је његова искривљена пројекција односа Кине и Русије у контексту украјинске кризе. Овај дубиозни пропагандни подухват има практичне импликације за „завршницу“ у Украјини, на напоре Запада да „збрише“ Русију, као и на борбу САД са Кином. Отуда, од успеха овог подухвата зависи светски поредак у настајању.
Хенри Кисинџер, који је створио концепт троугла САД-Русија-Кина у Хладном рату, недавно је поменуо авет „трајног савеза” између Русије и Кине, што је деловало као шок терапија западној публици која жуди да чује рецепте о изолацији Русије од Европе. Кисинџер је посаветовао Кијев да Москви понуди територијалне концесије. Релевантност Кисинџерове хипотезе данас је дискутабилна. Образложење епохалне природе односа Кине и Русије, који су историјски на највишем нивоу свих времена, много је дубље.
Више од алијансе
Очигледно је да ни Кина ни Русија не теже формалној алијанси. Природа њихових односа нема форму класичног савеза, али, парадоксално, тај однос у многим областима заправо превазилази оквире који се могу дефинисати формалним савезом. Ово јасно произилази из документа објављеног током фебруарске посете руског председника Владимира Путина Пекингу под називом Заједничка изјава Руске Федерације и Народне Републике Кине о међународним односима у новој ери и глобалном одрживом развоју.
Кад се то има у виду, разговор између Путина и кинеског председника Сија Ђинпинга 15. јуна требало би да коначно распрши наде Запада о успеху информативног рата на овом пољу. Си Ђинпинг је одабрао да упути овај позив на свој рођендан, што сведочи о дубоком пријатељству двојице лидера које траје већ десет година, и које пружа не само чврсту основу за међусобне односе, већ и велику стабилност, с обзиром на природу два политичка система и „алхемију“ њиховог државног управљања. Централни значај овог јединственог фактора је или намерно замагљен или није правилно схваћен у јавном дискурсу Запада.
Кључне поруке
Из јавних саопштења о телефонском позиву од 15. јуна (које можете наћи овде и овде) могу се извући следеће важне поруке:
1. На најочигледнијем нивоу, два руководства су несумњиво нагласила да стратешко партнерство Кине и Русије, које карактерише висок степен поверења, није погођено актуелним догађајима или турбуленцијама и неизвесношћу у међународној арени.
2. Кина и Русија остају посвећене ширењу међусобне сарадње у питањима која се тичу обостраних виталних интереса, као и основних брига у вези суверенитета и безбедности. Кинеско саопштење је нагласило Путинову подршку Кини у вези са Тајваном, Хонг Конгом и Синкјангом. Напори Запада да подрије руско-кинеску сарадњу остају без плода.
3. Упркос западним санкцијама против Русије, трговинска и економска сарадња између Кине и Русије је у замаху, а очекује се да ће тако остати у догледном периоду. Кина је спремна да ради на стабилном и дугорочном развоју практичне билатералне сарадње са Русијом, занемарујући западне санкције.
4. Што се тиче Украјине, Кина у процени ситуације узима у обзир историјски контекст и меру проблема, и подржаће адекватно решње у одговорном маниру. Значајна реторичка промена је и то што се у саопштењу не помиње суверенитет или територијални интегритет, као и ни речи „рат” или примирје.
Генерално говорећи, након више од 100 дана рата у Украјини, Ђинпинг је фокусиран на подршку Русији. Главна порука је да догађаји у Украјини нису поколебали кинеског председника у подршци развоју кинеско-руског партнерства.
Удвостручени напори
Крајњи закључак јесте да је Кина удвостручила напоре у изградњу заједничке визије која је изнета у руско-кинеском документу усвојеном 4. фебруара ове године. Треба приметити и да је Сијев позив темпиран уочи европског самита на којем се очекује шоу солидарности са Украјином, као и уочи НАТО самита који ће бити одржан крајем овог месеца, а на којем се очекује усвајање новог „стратешког концепта” који ће заоштрити однос према Русији и први пут навести Кину као потенцијални изазов за Алијансу. Лидери Јапана и Јужне Кореје ће први пут присуствовати самиту.
Кључна порука је да Кина и Русија немају избора него да се заједнички одупру свеобухватном притиску Запада кроз блиску стратешку координацију, доприносећи на тај начин глобалној стратешкој равнотежи. И заиста, 13 сати дугачка ваздушна патрола коју су Русија и Кина заједнички извеле крајем маја над Јапанским морем и Источним кинеским морем, и то усред украјинске кризе, довољно говори сама по себи.
Чињеница да је Токио преко ноћи реактивирао спор око руске „окупације“ Курилских острва, управо када је Москва умешана у сукоб на западном фронту, довела је Русију и Кину на исту позицију у погледу успона јапанског милитаризма, подржаног и охрабреног од стране САД, као новог фактора у азијско-пацифичком региону.
Отворена подршка
Све у свему, позив Сија Ђинпинга и отворено показивање кинеске подршке и разумевања долази у тренутку када је Путину најпотребније. У саопштењу Кремља изричито је наведено: „Договорено је проширење сарадње у енергетици, финансијама, прерађивачкој индустрији, транспорту и другим областима, узимајући у обзир глобалну економску ситуацију која се закомпликовала због нелегитимне политике санкција коју води Запад. Разговарало се и даљем развоју војних и одбрамбених веза“.
Позајмивши недипломатски речник председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, Си је можда нанео „велику репутациону штету Кини” на Западу. Међутим кинески председник је врло упадљиво игнорисао поновљена упозорења америчких званичника о „пакленим санкцијама” уколико Пекинг пружи подршку Москви. Занимљиво да је Си одлучио да отворено подржи кинеско-руско партнерство док званичници Бајденове администрације у последње време наговештавају могућност „одмрзавања“ у америчко-кинеским односима.
Након састанка у понедељак између Јанга Јиечија, члана Политбироа КПК и Џејка Саливана, Бајденовог саветника за националну безбедност у Луксембургу, Бела кућа је дискусију окарактерисала као „искрену, суштинску и продуктивну“, док је кинеско саопштење за штампу било приметно опрезно: „ Сједињене Државе би требало да ставе Кину у исправну стратешку перспективу, направе прави избор и речи председника Бајдена преточе у конкретне акције: да САД не траже нови Хладни рат са Кином; да САД немају за циљ да промене кинески систем; да ревитализација америчких савеза није усмерена против Кине; да Сједињене Државе не подржавају „независност Тајвана“; и да САД немају намеру да се сукобљљавају са Кином. Сједињене Државе би требало да са Кином заједнички раде на спровођењу важног консензуса који су постигли шефови две државе.
Јанг је упозорио да „питање Тајвана задире у политичку основу односа Кине и САД, а неадекватно решавање овог питања ће поткопати билатералне везе две државе”, додавши да „овај ризик не само да постоји, већ ће наставити да расте.” Кинеско саопштење је дискусију описало као „искрену, дубинску и конструктивну комуникацију и размену“.
Сијев позив Путину је уследио два дана касније.
М.К. Бадракумар
Извор: Indianpunshline/Нови Стандард
