Увек постоји проблем са дефиницијом културне елите у савременим друштвима. Њени дубљи слојеви обично су скривени и неупадљиви. На површини често постоји нешто светло и блиставо, мањина која засењује све остало. Ликови изгледају тако оперетски и неозбиљно да се намеће мисао: они су само лутке, а невидљиви луткари производе и регулишу овај циркус. Па ипак, вредносни утицај ове позоришне представе на друштво је прилично велик. Ко је данас највидљивији слој такозване културне елите у Немачкој?
Две брбљиве лезбејке, веганска активисткиња за права животиња, милитантна феминисткиња која не прихвата мајчинство, сиријска избеглица, весела трансродна жена, Африканка у инвалидским колицима, патуљаста глумица, хомосексуални ТВ водитељ, уметник који не говори немачки, а патио је од Лукашенковог режима, младић који сумња да је младић – unbestimmt – „неопредељен“, како их сада зову у Немачкој. Ово су миљеници публике, а уједно и стандардни скуп учесника најгледанијих емисија на свим ТВ каналима у Немачкој.
„У Великој Британији и САД постоји покрет чајлдфри (слободни од деце). Верујем да би у Немачкој било много више срећних људи ако се од нас не би очекивало потомство. О себи могу да кажем ово: ја сам бездетна, слободна и срећна“, каже 48-годишња немачка списатељица, ауторка бестселера „Слободни од деце“ и „Не желим дете“, 48-годишња Никол Хубер. Према писању Дојче велеа, трећина Немаца себе сматра срећним без деце, а њихов број расте. Традиционалну породицу замењују самци и нетрадиционална породица. Гледајући немачке ТВ канале, могао би се стећи утисак да међу овдашњом културном елитом готово да и нема хетеросексуалаца.
Главна феминисткиња Немачке, списатељица, уредница (у Немачкој је забрањено користити маскулинативе у односу на жене) популарног женског часописа, добитница највише државне награде Ордена за заслуге за Савезну Републику Немачку и победница пројекта „Наши најбољи“ (о највећим Немцима нашег времена) на ТВ каналу ЗДФ, 78-годишња фрау Алиса Шварцер недавно се удала за 55-годишњу фотографкињу Бетину Флитнер и овај пар је чак мало засенио славу још једног познатог лезбејског пара – хановерских пасторки Евангелистичке цркве Елен и Штефи Радтке.
Културној елити, која народу своју хомосексуалност нуди као оличење слободе и демократије, придружују се политичари. „Ја сам геј, и то је океј!“ – тим речима, које су брзо постале крилатице, отворио је изложбу „Против правила: лезбејке и гејеви у спорту“ у оквиру геј Олимпијских игара, градоначелник Берлина Клаус Воверајт. Бивши шеф немачког министарства спољних послова Г. Вестервеле, бивши градоначелник Хамбурга Оле фон Бојст, посланик Бундестага из ЦДУ П. Курт, посланик Зелених Ф. Бек, који је претучен средином 2000-их у Москви током покушај да се одржи геј парада…
Сада модерну елитну хомосексуалност истискује још један тренд – трансродне особе. Прва трансродна жена у немачком парламенту је политичарка Баварске Зелене странке Теса Гансерер, рођена 1977. као дечак, Маркус. За њу је 2018. гласала већина бирача. Пар година касније, у Бундестагу јој се придружио бивши мушкарац и такође посланик Зелених Нике Славик. У савезној држави Хесен, врхунска медијска личност је 64-годишња новинарка, уредница, списатељица Георгина Келерман, која је сасвим недавно била Георг.
Телевизија, биоскоп, позориште, концертна места, хришћанске цркве у Немачкој данас подржавају ЛГБТ моду. А 2017. године у Берлину, на захтев немачке феминисткиње курдског порекла, отворена је прва либерална џамија – у коју су „сви добродошли, укључујући и представнике ЛГБТ“.
Марина Гацемајер Хакимова
Извор: portal-kultura.ru; превео Ж. Никчевић
