Нацрт резолуције Бундестага о будућности Босне и Херцеговине послан је на разматрање у парламентарне одборе. О резолуцији би се требало гласати средином јуна. Што она садржи и зашто се око ње подигло толико буке?
![](https://zurnal.me/wp-content/uploads/2022/06/sala-bundestag.jpg)
Нацрт резолуције мало незграпног назива „Пружити подршку Босни и Херцеговини на путу у бољу будућност“ послат је у четвртак (2.6.) на даље разматрање у парламентарне одборе који су на овај или онај начин повезани с њеним садржајем. То у конкретном случају, између осталог, значи – одбори за спољна, европска и одбрамбена питања.
Редовна процедура предвиђа да, након што одбори расправе о тексту резолуције, она буде враћена на гласање у парламент. То би, према садашњим информацијама, требало да се догоди негде у другој половини јуна.
У понедељак увече је резолуција, коју заједнички подносе три странке владајуће коалиције, Социјалдемократске партија Немачке (СПД), Зелени и Либерално-демократска странка (ФДП), прошла и последњу расправу унутар посланичке групе СПД, након чега је нацрт резолуције и објављен за јавност.
Осуда хрватског, српског, али и бошњачког национализма
Резолуција је преглед добро познате ситуације у Босни и Херцеговини, ситуације која је плод ратних збивања деведесетих и готово тридесетогодишње дисфункционалне државе и њених органа. У резолуцији странке владајуће коалиције од немачке владе траже појачани ангажман у БиХ како би се реаговало на „растуће напетости и сепаратистичке тенденције“.
![](https://zurnal.me/wp-content/uploads/2022/03/dodik_573.jpg)
У резолуцији посланици Бундестага траже да се немачка влада на нивоу Европске уније заложи и за то да се особе, институције и предузећа који „поткопавају суверенитет, територијални интегритет и уставно-правни поредак БиХ“, подвргну санкцијама.
У нацрту резолуције дословно стоји: „Националистичке политичке елите у српским, хрватским и бошњачким странкама циљано инструментализују наводне етничке разлике, а све у сврху сопственог богаћења и одржавања моћи“. Но, посебно се спомиње националистичко агитовање Милорада Додика и Драгана Човића, „које је усмерено ка уништењу БиХ као државе и домовине различитих народа“.
Нема сукоба међу посланицима
Посланик Јосип Јуратовић (СПД), који већ дуги низ година за Бундестаг прати региона Западног Балкана, критиковао је чињеницу да се, поред Додика и Човића, у резолуцији не спомиње и Бакир Изетбеговић. „Национализми у БиХ имају име и презиме, и ја сам за то да се то јасно каже“, рекао је Јуратовић у више наврата за DW.
![](https://zurnal.me/wp-content/uploads/2021/09/bakir-izetbegovic.jpeg)
Посланик Јуратовић каже да у потпуности прихвата текст резолуције, што никада није било спорно, само му недостају неки елементи што ће, додао је, и да нагласи приликом гласања. У то, према његовом мишљењу, спада и недовољно истицање потребе за борбом против корупције и криминала, као и недовољна подршка оним снагама у БиХ које се активно боре против национализма. „Тим снагама треба дати више подршке и изразити са њима солидарност“, закључио је Јуратовић.
И он, као и посланик Зелених Борис Мијатовић, који је такође радио на тексту резолуције, за ДЊ су рекли да не може бити ни говора о некаквом расколу између Јуратовића и осталих посланика који су се у новом сазиву Бундестага профилисали као снаге које се појачано баве регионом Западног Балкана и у које, поред Мијатовића, спада и нови известилац СПД за региона Адис Ахметовић, као и социјалдемократска посланица Јасмина Хостерт.
Притисак на Загреб и Београд
Резолуција доноси још један занимљив детаљ који се односи на улогу Београда и Загреба. У њој посланици Бундестага од политичких руководстава Србије, „такође и са погледом на актуелне преговоре о чланству у ЕУ“, као и Хрватске, траже изричито дистанцирање од националистичко-сепаратистичких снага у БиХ. Реакција Београда и Загреба сигурно неће изостати, иако се током посете Андреја Пленковића Берлину (у тренутку када је текст резолуције већ био познат) из делегације могло чути да та резолуција „у Загребу не игра неку улогу“.
Од немачке владе у резолуцији се даље тражи да пружи снажну подршку Високом представнику, што укључује и појачање ресурса. Од захтева је ту и државно контролисано враћање малокалибарског оружја како би се спречила илегална трговина, као и активна подршка приближавању Босне и Херцеговине НАТО. На списку захтева Бундестага је и наставак активирања Берлинског процеса за Западни Балкана који је покренут још током владавине Ангеле Меркел.
Посебно место у резолуцији заузима захтев да се финансирање од стране немачке владе и институција ЕУ концентрише на пројекте с посебним тежиштима, као што су то нпр. програми размена за новинаре, представнике цивилног друштва и науке. Исто тако, предност при финансирању требало би да имају пројекти који имају за циљ размену искустава у вези с дуалним образовањем какво се практикује у Немачкој, као и пројекти за јачање медијске компетенције и отпорности према кампањама дезинформирања.
Све то нису нове теме, али њихово поновно спомињање у резолуцији даје нови замах тенденцијама које се осећају од почетка рада ове немачке владе да се Босни и Херцеговини посвети више пажње него што је то до сада био случај.
Извор: Дојче Веле