Прошло је неколико дана од када је предсједница црногорске скупштине Данијела Ђуровић расписала редовне предсједничке изборе. У медијима и на друштвеним мрежама увелико се говори о могућим кандидатима, док се странке на тему конкретних персоналних рјешења још увијек нису конкретно оглашавале. Из Демократске Црне Горе позвали су Покрет Европа сад на договор, али не само о заједничком предсједничком кандидату коалиције центра, већ и о будућем носиоцу листе за парламентарне изборе. Претпоставља се, да Демократе на овај начин желе да „капаришу” једно од ова два мјеста. У Европи сад, судећи по првој и за сада јединој реакцији на ову понуду, не журе да се опредијеле.
Једно од главних питања које се намеће у предизборној комбинаторици и прегруписавању политичких субјеката на црногорском политичком полигону, гласи: Шта ако странке центра, Европа сад, Демократе, Ура и Социјалистичка народна партија не буду имале заједничког кандидата? И шта ако умјесто једног, центар понуди два или три кандидата – Европа сад, Демократе и коалиција СНП-УРА? Такав расплет највише одговара ДПС-у који би имао реалне шансе да узме прво мјесто у првом кругу (свакако недовољно и за побједу у првом кругу). Ипак, проблематика оваквог расплета овдје се не завршава, јер би у случају превеликог броја кандидата центра, ове странке ризиковале да Демократски фронт освоји друго мјесто у првом кругу. А то би значило борбу у другом кругу између ДПС-а и ДФ-а и самим тим блок центра би доживио неуспјех на самом почетку формирања, а црногорска политичка сцена још увијек би, барем привремено, остала подијељена на ДПС и ДФ.
Заједнички кандидат странака центра, нема сумње, освојио би највише гласова у првом кругу и имао сасвим реалне шансе за побједу над кандидатом ДПС блока у другом кругу. Са једне стране, Покрет Европа сад жели да искористи налет односно не жели да ризикује да изгуби одређени потенцијал гласова уласком у коалицију са Демократама и Уром. На другој страни, Демократе страхују да би пристанак на заједничког кандидата из редова ПЕС-а за предсједника, а касније и за премијера, значило успостављање доминације новооснованог покрета који предводе бивши министри из Кривокапићеве владе.
Уколико до договора око заједничког кандидата не дође, једно од решења може бити самостални иступ „Европљана” и заједнички кандидат Демократа, Уре, СНП-а и Уједињене Црне Горе. На тај начин, центар би понудио два кандидата и добили би неизвјесну трку за друго мјесто између два кандидата центра и предсједничког кандидата Демократског фронта (посебно у случају да Фронт понуди нестраначког кандидата који би претендовао на гласове центра).
У свакој анализи, једно је сигурно: свако сабирање гласова, боље је од уситњавања сцене у сусрет изборима против последњег бастиона ДПС-а.
Редакција
