Твоји су ми вали море
Пјесму ову испјевали,
Што Никола, Вођ горштака,
У твоја је њедра сали.
Та ми пјесма веселила
Душу моју, груди моје,
И ја виђех -ко дужд некад-
Књаз Адрију вјенчао је.
Ал та слика фантазије
У брзо ми мре мину,
Облаци се наднесоше
На Дунаво и на Дрину.
Мелене су груди, које
Ти слободе љубиш море,
И другим би цјелов дао,
Кад кроз тавне српске горе –
Хорила би с’ пјесма дивна
Слоге српске са олтара,
Кад би било патриотског
У срцима више жара.
Ој Адријо… српска некад,
Бацај вале страшне сада,
Душман српски у дубине
Твоје вјечно нека пада.
Зрак слободе у дубине
С Црне Горе што се сјаје,
Нек разнесе глас: ,,Адрију
Књаз Никола да вјенчаје.“
Изовр: Глас Црногорца, На Цетињу, 30. 12. 1895.
