Када дотични Александар Раковић обзнањује идеју или став који нема везе са логиком и здравим смислом, а то му се често дешава, обично те нонсенсе годинама понавља у стилу неуморног папагаја
Фатално самозаљубљени први спикер тзв. „Српског света“, извјесни Александар Раковић, свакодневно искаче по „Вучићевим порталима“ диљем Балкана, покушавајући да објасни јавности мјеста својих бивших, али и будућих „победа“, којих уопште нема.
Елем, до сада смо знали да колумнисти и пропагандисти Ђукановићевих медија, попут: Антене М, ЦДМ-а, Аналитике, Побједе, свако мало измишљају „четнике“, а сада знамо да Раковић и тзв. Српски свет свакодневно измишљају своје „победе“, којих није било.
Та два идеолошка круга представљају „спојене судове“ у Црној Гори, који се хране нездравим фантазијама а који су пријеко потребни једни другима јер могу нестати због очите друштвене непотребности.
И тако, Раковић је, како каже, до сада „успио оборити и победити Ђукановића са својим тимом“, а сада планира „победити“ и на скорашњем Попису становништва у Црној Гори!?
Ту „победу“ на попису ће извојевати интересантном фором: билбордима, чврсто увјерен да ће некакви билборди бити пресудни за изјашњавање грађана послије чега ће себе, вјероватно, прогласити „сувим генијем“!?
Да се разумијемо, билборди ће бити пресудни за попис у Црној Гори, али тачно онолико колико и мријешћење шарана у неком рукавцу Скадарског језера.
То се зове: живјети у илузијама, дакако!
Када дотични Александар Раковић обзнањује идеју или став који нема везе са логиком и здравим смислом, а то му се често дешава, обично те нонсенсе годинама понавља у стилу неуморног папагаја.
Рецимо, недавно је у ауторском тексту споменуо како је „Ђукановића у Црној Гори срушио српски народ кроз литије“.
На основу те, већ годинама погрешне премисе, сасвим „нормално“ изводи режиране погрешне закључке.
Раковићеви закључци су сљедећи: Срби су срушили Ђукановића што, по њему, имплицира да је то урадио „Српски свет“, односно он са сарадницима.
А ко му то не признаје, имаће проблеме! Није ваљда?
Те му заслуге, како каже, не признаје дио свештенства у Црној Гори!?
И то оног, елитног свештенства које је било у првим редовима организације литија скупа с Митрополитом Амфилохијем, што по Раковићу имплицира да их треба прогонити под оптужбом да су „аутономаши и сепаратисти“, скидати са дужности и надгледати.
Оваквим пласирањем халуцинација и предлагањем прогона, Раковић је себе кандидовао за шашавог идеолога „Свете инквизиције“ Српске православне цркве?!
Збиља, како се према тој халуцинацији односи Патријаршија? Има ли став?
И не само то, лик додатно тврди да је „против заслуга“ Српског света и ДФ-а у рушењу Ђукановића био дио српских портала и ботова у Црној Гори које су, како тврди: опет организовали ти исти Амфилохијеви свештеници!?
Значи, опет параноје у вези свештеника Митрополије!
Они се Раковићу свуда привиђају. Нека привиђају, то може бити љековито.
Ипак, наглашава Раковић, за те „медије под контролом попова“ нашло се елегантно рјешење.
А рјешење је било, како каже: портале и ботове у Црној Гори купила је Српска напредна странка! Дакле, Вучић.
Ето, лијепе информације.
То су, значи, ти тајновити „инвеститори из Србије“ који су куповали медије по Црној Гори давајући их, вјероватно, на идеолошко и уредничко управљање Српском свету и ДФ-у!?
Елем, ако знамо да ти, купљени ТВ медији од преузимање имају гледаност на нивоу статистичке грешке, то је директан доказ способности нових управљача и „идеолога“.
Укратко, то су „музичари“ који ни фрулу не умију свирати.
„Таласање“ у корист Ђукановића
Тим истрчавањем и хвалисањем Раковић је потјерао таласе на „воденице“ Ђукановићевих медија и његових пропагандиста, који су једва дочекали доказе за битни закључак: Вучић се мијеша у информативни и политички простор Црне Горе.
И обавијестили Запад о томе, тражећи да ДПС и његове сателите амбасаде Квинте прогурају у власт, да би се с тих позиција борили против: „очитог, малигног српског утицаја“!
Да ли је то била зла Раковићева „услуга“ Вучићу и ДФ-у, нека то политолози и политичари процијене, али објективни посматрачи јасно виде да све што ради Раковић сличи лударању.
Опет, ако је Ђукановић обавијештен да ће медији које купује СНС бити усмјерено против утицаја свештенства Митрополије, које га је на челу с Митрополитом Амфилохијем оборило с власти, тада је Ђукановић могао задовољно трљати руке јер му је Раковић одрађује одличан посао „освете Митрополији“, при чему Ђукановић није: „лук јео, нити мирисао“.
У сваком случају, ово Раковићево давање доказа ДПС-у о „малигном српском утицају Вучића, који купује медије и ботове у Црној Гори“, било је од непроцјењиве важности Ђукановићевом политичком и идеолошком кругу.
Што је најинтересантније, сво ово брљављење и свашточинство се крило, и сада крије под плаштом српског интегрализма и Српског света!?
И онда се чуде када им се каже да су они и Ђукановићеви пропагандисти лице и наличје једне исте монете.
У суштини, овдје постоји оправдана сумња да се ради о продаји душе познатој Ђукановићевој хоботници, која траје али која је 30. августа 2020. одлучно бачена на хриди да полако труне.
А збрисана је захваљујући прије свега великом, блаженопочившем Митрополиту Амфилохију, осталим владикама у Црној Гори, свештенству и монаштву, као и стотинама хиљада православних Срба и Црногораца који су себе искрено дали у остварење великог сна, не тражећи за то моћно учешће: првијенство, нити ордење и признања.
„Српски свет“ је обесмислио своје постојање
Све су прилике да је пројекат Српски свет промашио тему, смисао свог постојања.
Поготово када му опскурни ликови ригидне, очито екстремистичке, а по факту и антисрпске провенијенције из користољубиве намјере или глупости, и то баш овакви попут Раковића, кроје тужну судбину.
Јер, Српски свет је скупина људи која је својевремено јавности промовисала лијепу идеју српског интегрализма, кроз: културно, политичко, информативно, духовно, …, уједињење Срба.
Али авај, национални интегрализам тога типа, много боље и ефикасније су већ завршили: Хрвати, Бошњаци и Албанци.
Уопште им нису биле потребне организације, типа: Бошњачки свијет, Хрватски свијет, Албански свијет.
Ти народи су то завршили у тишини, без помпе, без перјаница и кокота који кукуријечу у празно.
Тако се то ради, ако се мисли и ради позитивно.
У случају Српског света, очито се ради о самопромоцији без суштине. Љуштури без садржаја.
Лударању, које проистиче из суманутог егоизма обневидјелих јапајајаца, којима је суђено да упропасте све чега се дотакну.
Војин Грубач
