Пише: Бранислав Предојевић
Издавачка кућа „Контраст“ објавила је српски превод култне књиге „Потпуни незнанац – Боб Дилан: 1961-1965.“, писца и публицисте Елаџе Вуда, по којој је прошле године снимљен истоимени филм режисера Џејмса Манголда.
На врхунцу славе као икона фолк покрета, Боб Дилан је 25. јула 1965. на Њупорт фестивалу урадио незамисливо, заменио је акустичну гитару електричном. Ова електрична револуција будућег нобеловца за књижевност довела је до контроверзних реакција, изазвавши друштвено-културни потрес који ће најавити ново доба. За неке је овај тренутак представљао нову Декларацију независности, за друге издају, а за све: крај фолка и невиности раних шездесетих.
Задирући дубоко у причу за коју су сви мислили да је знају, ова књига реконструише атмосферу тог времена кроз педантно истраживање оригиналних снимака, писама и дневника. Представљајући Диланов сложен однос са фолк естаблишментом и његову трансформацију из барда у рокенрол звезду, аутор нуди проницљиву и нијансирану анализу. Ово је прича о томе како је један човек, наоружан само гитаром и појачалом, уздрмао темеље музике и постао легенда.
Аутор књиге Елајџа Вуд наводи да је већину материјала написао користећи изворни материјал са фестивала Њупорт.
-Трудио сам се, када год је то било могуће, да користим примарне изворе, снимке, филмове и записе из периода које сам обрађивао, и имао сам срећу да добијем потпунији приступ неким кључним изворима него бројни претходни истраживачи који су се бавили великим дијелом ове области. Конкретно, био сам у прилици да преслушам чисте копије готово свих снимака са Њупорт фестивала, уз упутства о томе ко је наступао на свим концертима и радионицама, што ми је омогућило да исправим и допуним претходне описе не само Дилановог наступа, већ и
извођења Пита Сигера, Џоун Баез, „Паул Батерфилд Блуз Банда“, рекао је Вуд.
Како је касније навео преслушао је свједочења која су припадала многим различитим људима, којих је, по његовој процјени на самом концерту билу око 17 хиљада, а многа од тих сјећања е значајно разликују једна од других.
Зоран Пауновић: Поетика одметништва Боба Дилана: Хиљаду маски Роберта Зимермана
Књига је имала одличне критике по изласку 2015. године, па је Џон Харис из „Гардијана“, написао је да је „контраст између Дилана и Пита Сигера кичма књиге и да објашњава огроман низ споредних радњи које су се уклопиле у тренутак у Њупорту, док је Тимоти Фарингтон написао је да је књига о сукобу између културне аутентичности и комерцијалног успјеха.
Књига има 362 страна у меком повезу а превод је дјело Мине Ригонат.
Извор: Глас Српске
