Група водећих српских макроекономиста покренула је јутрос потписивање јавне изјаве „Победа Студентске листе је нова економска прилика, а не разлог за страх“.
До сада ју је потписало више од 30 економиста, а потписивање се наставља.
Међу потписницима су академик Павле Петровић, редовни члан САНУ; проф. др Милојко Арсић, дописни члан САНУ и редовни професор Економског факултета у Београду, проф. др Зорица Младеновић и проф. др Александра Нојковић са Економског факултета у Београду, проф. др Горан Радосављевић са ФЕФА, др Бранимир Јовановић из Бечког института за међународне економске студије (wiiw), др Кори Удовички, председница ЦЕВЕС-а, као и други економисти углавном са факултета и института.
Потписници поручују власти да, ако Студентска листа победи на изборима 25. октобра, примопредаја власти мора бити одговорна, а грађанима да после такве победе нема разлога да се очекују економски потреси и нестабилност.
Приче о евру од 200 динара и о смањењу или неисплаћивању плата и пензија, оцењују потписници, немају основа. Макроекономску стабилност Србија је научила да одржава, буџет за ову годину је по оцени Фискалног савета одржив, а држава наставља да ради и када се владе мењају. Нико озбиљан, а свакако не економисти са Студентске листе, не би ишао на обарање динара.
Прави ризик за Србију, како наводе, јесте наставак потрошеног економског модела: привилегија за стране инвеститоре који долазе због јефтине радне снаге, нетранспарентних државних улагања у бетон без правих тендера и урушавања институција, уз одлазак младих и пражњење унутрашњости.
Илија Срдановић за Журнал: Прекинућемо политику подизања тензија између Србије и Црне Горе
У наставку дајемо у целини текст којим су се економисти обратили јавности:
„Ми, економисти који потписујемо овај текст, оглашавамо се пред изборе 25. октобра да јасно поручимо власти: ако Студентска листа победи, примопредаја власти мора бити одговорна, а грађанима: у том случају после победе Студентске листе нема разлога да се очекују економски потреси и нестабилност. Прави ризик за Србију је наставак потрошеног економског модела који постаје све штетнији.
Тај модел се ослања на привилегије за стране инвеститоре који долазе због јефтине радне снаге или ресурса и на велика државна улагања у бетон и цигле. К томе, улагања се раде нетранспарентно, посебним законима, међудржавним споразумима и уговорима без правог тендера. Главне послове добијају фирме које долазе уз нетранспарентне зајмове или су блиске власти, а наши људи су тек извршиоци на дну ланца, уз мале плате. То „врти новац“, али не развија домаћу привреду: она не стиче способност да макар у будућности такве послове и сама продаје свету. Значи: држава се задужује да плати прескупе пројекте, а не гради капацитет из којег би се тај дуг враћао. Корупција ту није само неправедна, већ је и велико оптерећење за привреду и препрека за развој.
Истовремено, модел разграђује оно без чега даљи развој није могућ: институције. Развојна држава мора имати јаке институције, са аутономијом да раде свој посао и јасном одговорношћу за резултате. Код нас се одлуке све чешће доносе мимо њих и струке, а нови мандат ове власти убрзао би ово разграђивање. Овај модел нуди краткорочни раст, а плаћа га неправдом и дугорочном одрживошћу. Последице долазе постепено и заобилазно: млади, а посебно најобразованији, одлазе из земље, а привреда се сабија у два-три велика града док се остатак Србије празни.
Студентски план тачно препознаје где развојни модел мора да се промени: већи ослонац на домаћу привреду и предузетнике, знање и иновације, пољопривреда, равномернији развој земље и заштита земљишта и воде као националног добра. То су промене које се не постижу једним буџетом, већ годинама.
Разумемо да се грађани плаше, јер су доживели деведесете. Али власт их данас застрашује причом о евру од 200 динара и о платама и пензијама које ће бити смањене или неће бити исплаћене. То су питања краткорочне макроекономске политике, курса, инфлације и буџета: одржавање макроекономске стабилности су и Србија и свет од тада јако добро научили. Студентска листа нигде не најављује промену те политике. Проблем овог модела није данашња стабилност, него сутрашњи развој: хоће ли све више људи све боље да живи? И то поштено.
Од Нордеуса до Инспире: Ко су највеће ИТ компаније које су подржале Студентску листу и шта поручују
Сваки грађанин види да храна и роба у продавницама коштају готово као у Европи, иако су примања знатно нижа. Такав реални курс поправља се растом продуктивности, који подиже плате, и бољом структуром привреде, управо оним дугорочним променама о којима говоре и студенти, а које ова власт није у стању да спроведе. Зато нико озбиљан, а свакако не економисти са Студентске листе, не би ишао на обарање динара. Девалвација би донела само инфлацију и појела плате и штедњу.
Неосноване су и приче о смањењу или неисплаћивању плата и пензија. Држава је танкер, а не глисер: влада одређује правац, али брод држе у покрету људи у управи и јавним службама. Током протекле деценије, док је бивши председник Александар Вучић месецима састављао нове владе, држава је настављала да ради, а плате и пензије су и тада исплаћиване несмањено. Буџет за ову годину је, по оцени Фискалног савета, одржив. Не говоримо у име студената, али све што смо видели у њиховом понашању потврђује да је њихов став о поштовању закона и уговора искрен. Уз стручност које у државној управи још увек има, то је довољно да се обезбеди стабилност.
Свака промена власти носи неизвесност. Али алтернатива, наставак постојећег модела уз даље урушавање институција и продубљивање корупције, уништава здраво ткиво српске привреде и друштва. Студентски план нуди прилику за другачији развој: праведнији, са јачом домаћом привредом и институцијама које раде за све грађане“, закључују најистакнутији српски економисти.
Потписи се скупљају на Развој за све, а наводи се да потписници говоре у лично име, док су институције наведене ради идентификације.
Извор: Данас
