Призната матура у ЕУ, породична атмосфера и бесплатно школовање – то су главни разлози због којих се деца, па и из Србије и БиХ, уписују у Српску православну гимназију у Загребу.
Велика модерна зграда на Светом Духу у Загребу одмах упада у очи. Према улици је ограђена високим зидом, околина је лепо уређена. У њој је смештена Српска православна опћа гимназија „Kантакузина Kатарина Бранковић“, приватна школа с правом јавности.
„Поносни смо на наш простор, то је једно од модернијих загребачких просветних здања“, напомиње директор школе, протојереј ставрофор Слободан Лалић улазећи у зборницу.
У посети гимназији је група васпитачица из Новог Сада, која у Загребу обилази разне просветне установе, па тако и ову школу.
Међу њима је и Маја, мајка једне бивше ученице. Пуна је хвале за особље и организацију школе и каже да је њена ћерка прошле године овде матурирала.
„Прву годину гимназије је завршила у Новом Саду, а онда је сама пронашла ову гимназију и то јој је био изазов. Хтела је нешто ново, другачије, а и самим тим могућност стицања сведочанства Европске уније. Одавде је отишла у ЕУ на студије“, прича Маја.
Осим предности признања загребачке матуре у целој ЕУ, она истиче и то да су школовање, храна и смештај били потпуно бесплатни – све трошкове сноси Српска православна црква. А хвали и индивидуални приступ ученицима, породичну атмосферу и срдачност наставног и другог особља школе.
Једна од ретких школа названих по жени
Директор Лалић истиче да је ова школа посебна по још нечему: „Моји су ученици прије пар година вршили једно истраживање па су утврдили да у ствари мање од два одсто школа у Хрватској носи име по жени.“
Kантакузина Kатарина Бранковић, која је живела у 15. веку, била је ћерка српског деспота Бранковића, ожењеног једном грчком принцезом. Одатле и назив Kантакузина. Она је била удата за грофа Улриха Цељског, који је имао имања у Хрватској, а припадао му је и загребачки Градец.
Грофица Цељска је дала допринос писаној речи, тако што је за њу у Вараждину преписана важна богослужна књига „Апостол“, која се данас сматра најстаријом сачуваном ћириличном књигом у Хрватској.
Ова гимназија укупно има нешто више од 80 ученика, од којих више од половине није из Загреба. Они су смештени у ђачким домовима. Директор Лалић, пореклом из Пакраца, каже да имају ученике из свих крајева Хрватске, али и десетак њих из Србије и БиХ.
Истиче да има и ученика који би у ствари припадали неким другим мањинским групама: „То је у ствари тако од самог почетка, тако да смо имали деце с различитим држављанствима: САД, Мађарске, Русије, Украјине, Румуније, Србије, БиХ.“
Плате наставника, као и у другим школама, финансира хрватско Министарство образовања.
„Немамо проблем код наставе историје“
Гимназија је почела с радом 2005. Директор протојереј ставрофор Слободан Лалић није био отпочетка укључен, али каже: „Знам да се од самог почетка у Министарству образовања РХ наилазило на отворена врата за реализацију те идеје.“
„Наравно, морали су се пронаћи модели кроз које би се то могло остварити јер заиста се радило о специфичној установи и за простор Хрватске, али и за нас као цркве. Иако Српска православна црква има вековно искуство с организовањем других облика наставе као што је богословија, овде је то био јединствен случај да школа треба да ради по државном програму.“
Школа ради по плану и програму Хрватске, по такозваном „моделу А“, што значи да има право да уврсти додатне садржаје у вези са српским језиком, историјом и културом у оквиру наставе географије, историје те ликовне и музичке уметности.
Протојереј Лалић каже да га и колеге и новинари често питају имају ли проблема с предавањем новије историје.
„Не бих рекао да имамо неки проблем. Али то је за наставника заиста изазов. Јер је то доста наставних сати које можемо додати, а с друге стране морамо испунити редовни план и програм и припремити ученике за матуру.“
„Имамо изврсне наставнике, па тако и из историје и географије, који те чињенице, истине и догађаје на један заиста добар начин интерпретирају нашим ученицима. И они их сагледавају на потпуно зрео начин.“
А с друге стране их тим информацијама и знањима обогате до мере да сваке године имамо ученике који из историје и географије учествују на државним такмичењима. То је велики успех с обзиром да се ради о групи од 80, 85 ученика“, додаје директор.
Инцидената све мање
Будући да је оснивач гимназије Српска православна црква, веронаука је обавезан. „Имамо један сат веронауке седмично. Сви ученици га похађају и рекао бих да је чак и омиљен. То је предмет који каткад има и додатну слободу, код којег ученици могу размишљати о одређеним темама које се тичу живота и њиховог одрастања“, напомиње директор гимназије.
А на питање куда ученици одлазе на студије након завршетка школе, одговара: „Ако бих рекао да на пример двадесетак ученика матурира ове године, њих двоје би отприлике уписало студије у Србији. То су углавном Београд и Нови Сад. Но ученици се већином по завршетку школе уписују на факултете у Загребу или Ријеци, а један мањи број одлази на студије у иноземство, понекад у Аустрију, Енглеску, скандинавске земље.“
Повремено су се у медијима појављивали написи о нападима које су ученице и ученици ове школе доживљавали због свог порекла и вере. Рецимо 2015. када их је група вршњака из суседне школе гађала каменицама. Једно време је школу чувала и полиција.
„Знало је бити проблема, нарочито у јавном превозу. Било је неких прозивки на националној, али и на верској основи“, каже директор Лалић. „Хвала Богу, то је сад значајно мање него што је пре било. Ранијих година је било честих случајева. Али мислим да ће тога с временом бити све мање.“
Извор: Дојче веле
