Пише: Редакција
14 година Пинка и Информера. Деценија и по скривених карата, а отворене пропасти у вези Косова, Украјине и осталих великих тема. 5000 дана грађења ауто-путева и урушавања настрешница. 150 мјесеци грађења једносмјерне и свађалачке политике са Србима у региону који мисле својом главом. Дјеловало је да ће вријеме падања грађевина и институција да се настави у недоглед.
А онда се омладина организовала да све то ресетује. Да наново поспреми сопствену нацију. Мимо бајатих медија. Мимо корумпираних управљачких адреса. Мимо Цркве која ћути у својој централи, али не и међу народом и у парохијама. Мимо класичне подјеле на про-западну и родољубиву Србију. Студенти су, једноставно све то заобишли, и понудили договор грађанима на улицама, на трговима, на друштвеним мрежама.
Њихова побједа је била убједљива, толико да је приморала бившег предсједника да можда по први пут реагује цивилизовано и уљудно. Њихова побједа је постала НАША… Побједила је млађа, љепша и напреднија Србија.
Због тога се слави и на Косову, и у Бања Луци и у Подгорици. Слави се јер је било тешко повјеровати да слободе још увјек има у нашим душама. Слави се, јер се вјерује, да ће та слобода, упркос свему, умјети да пјева онако „као што су сужњи певали о њој“…
