Листајући ових дана интернет занимљивости наишао сам на занимљив интервју покојног Тијанића који је начињен на ХРТ-у код чувеног А. Станковића.
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Теме су биле ратне године 90-те и режим С. Милошевића. Свак је то тумачио на свој начин, што уосталом можете погледати у прилогу.
Оно што је мене заинтригирало јесте готово генијални осврт Тијанића на однос српског народа према Милошевићевој ратној политици. Срби јесу ратнички и епски народ, али у овим годинама Милошевићевог ратовања десило се нешто занимљиво, што показује колико Срби генерално нијесу вјеровали у овај конкретни ратни пројекат.
Наиме (Види: видео 30:15 ‒ 31:31) нити један Србин није погинуо бранећи Kнинску тврђаву током „Олује“. Ни један једини српски официр или војник није одбио да изврши наређење о повлачењу војске са Kосова. А јесу, готово сви, одбили наређење да се супротставе народу на београдским улицама 5. октобра. Све то, по Тијанићевом тумачењу, говори колико Срби нијесу вјеровали у Милошевићеву политику, и колико је, самим тим, та политика била осуђена на пропаст.
Ја бих додао, да у контексту српске колективне свијести и српског историјског идентитета, Милошевић није био вођа који је народу усадио повјерење да сам вјерује у оно што ради и да је то онај вођа за којим треба кренути. За којим треба ићи до краја.
До читања у сљедећем броју.
