Петак, 7 авг 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ДруштвоМозаикНасловна 4

Срби дошли до своје Шиндлерове листе: Списак Диане Будисављевић изложен у Народном музеју

Журнал
Published: 27. април, 2023.
Share
© FOTO TANJUG/JADRANKA ILIĆ / Списак Дијане Будисављевић у Народном музеју Србије
SHARE
Садржи све релевантне личне податке који омогућавају да тадашња деца, сада седе старине, односно њихови сродници и потомци, могу доћи до сазнања о стварном идентитету, рекао је је директор Музеја жртва геноцида Дејан Ристић
© FOTO TANJUG/JADRANKA ILIĆ / Списак Дијане Будисављевић у Народном музеју Србије

Списак са подацима око 5.800 српске деце спасене из усташких логора Независне Државе Хрватске биће изложен наредних десет дана у Народном музеју Србије, најавио је директор Музеја жртва геноцида Дејан Ристић.

Дејан Ристић је на конференцији за новинаре у Народном музеју Србије истакао да је списак деце коју је спасила Диана Будисављевић са својим сарадницима аутентичан документ из 1942. године и „једно од најзначајнијих открића у српској историографији последњих деценија у контексту Другог светског рата“.

„Садржи све релевантне личне податке који омогућавају да тадашња деца, сада седе старине, односно њихови сродници и потомци, могу доћи до сазнања о стварном идентитету“, напоменуо је Ристић.

Према његовим речима, списак садржи редни број, име и презиме детета, име оца и мајке, место рођења, датум и назив усташког логора смрти из кога је спасено, као и процену старосне доби и податке коме је дете дато на усвајање и хранитељство.

Ристић је истакао да се Музеју жртава геноцида од петка, када су објавили да поседују до тада непознати списак, јавио велики број сродника и потомака са молбом да изврше увид у списак.

„Јавио се и изузетно велики број институција из света честитајући на епохалном открићу. С правом стручњаци извештавају да је експлодирала историографска бомба и да су Срби коначно дошли до своје Шиндлерове листе“, напоменуо је Ристић.

Директор Музеја жртва геноцида је истакао да та установа неће престати да трага за важним историјским документима о жртвама геноцида који је починила НДХ.

Конференција за медије поводом излагања списка. На конференцији су говорили Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја и Дејан Ристић директор Музеја жртава геноцидаFOTO TANJUG/JADRANKA ILIĆ

Ристић се захвалио највишим државним органима Србије што су пружили неопходну подршку да Музеј дође не само до списка Будисављевић, него и до других докумената који омогућавају да се употпуне сазнања о страдању Срба током Другог светског рата.

Списак је дигитализован и доступан грађанима

Списак Диане Будисављевић је дигитализован и заинтересовани грађани могу користити његове податке захваљујући дигиталној копији или путем мејла или телефона, док ће оригинал бити даван искључиво у оправдане сврхе, напоменуо је Ристић.

Према његовим речима, Музеј је дошао у посед списка прошле године, извршене су анализе аутентичности и одлучено је да буде представљен јавности недавно поводом Дана Музеја.

Ристић је напоменуо да је тешко рећи колико је још било дечјих имена, пошто је картотека Диане Будисављевић отуђена у првим данима након рата и још није пронађена.

„Списак садржи идентичне податке као и картотека. Она је преузимала податке из овог списка за своју картотеку и то је оно што је његова највећа вредност, осим чињенице да је потпуно аутентичан. Настао је пре настанка картотеке“, рекао је Ристић.

Наушнице и крстић

Ристић каже да уз овај списак постоји још један артефакт, који овај пут није изложен јер мора проћи рестаурацију и конзервацију.

„У једном малом папирнатом завежљају спајалицом је био прикачен мали предмет – дечје наушнице. Када отворите завежљај, на њему је истим рукописом којим је попуњаван списак написано: Радмила Радоњић, 8. септембар 1942. Наушнице. И крстић“, објаснио је Ристић.

Девојчица се налази у списку Будисављевић и спасена је 18. августа 1942. из логора у Старој Градишци, додао је Ристић.

„Као и значајан број деце, била је у тако лошем здравственом стању услед последица тортуре и изгладњивања да јој није било спаса и преминула је после неколико дана“, рекао је Ристић.

Директорка Народног музеја Србије Бојана Борић Брешковић оценила је да је списак „епохално откриће Музеја жртава геноцида“, чија је вредност у немерљивом историјском, културном и дубоко човечном доприносу култури сећања.

Истиче да је списак аутентичан документ, прворазредан историјски извор и сведочанство од неизмерне вредности.

Извор: rt.rs

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Ђакон Павле Љешковић: “Препирке” са Богом
Next Article Кулминација косовских преговора?

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Кривокапићу не оклијевај, да лете и Брђанин и Батистута из Брскута

Постоје ситуације које су преочигледне и треба се тако однијети према њима. Очигледно је да…

By Журнал

Паралелни светови (савременог) српског друштва

Пише: Александар Павловић Људски живот на нашим просторима не вреди много, те су сви ти…

By Журнал

Грубач: То није политичка елита, то је чопор избезумљених звијери које попут приказа ходају овим свијетом

С чуђењем сам посматрао скаредне, бијесне и подле изјаве једног скаредног политичара и хор скаредних…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоКултураНасловна 4СТАВ

Баздуљ: Бањалучка Гимназија и највећи ум двадесетог вијека

By Журнал
ЖУРНАЛИЗАМНасловна 4

ЦПЦ нема основа да стекне власништво

By Журнал
Друштво

Нови телескоп ће моћи да открије судар две неутронске звезде

By Журнал
ДруштвоКултураМозаикНасловна 3

Црногорски БДП порастао 6,1 одсто

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?