Пише: Б. Г. Требјешанин
Музички центар Црне Горе у Подгорици скреће пажњу културне јавности промишљеним музичко-сценским искорацима. Тако је Мишел Келеменис, еминентни француски уметник и кореограф, недавно боравио у овој кући уметнoсти.
Под својим кровом центар негује извођачки део, у чијем фокусу су Црногорски симфонијски оркестар, који постоји од 2007. године, и новоосновани Црногорски балетски ансамбл, који је званично уведен као део ове институције културе пре две године. Ту је и служба продукције и маркетинга, логистике, администрације, као и издавачко-едукативни сегмент.
Здање у којем је заживео Музички центар Црне Горе имало је у своје време сасвим другу, војну функцију. Смештено је у самом центру Подгорице, с погледом на Рибницу, у близини је Сахат-кула из 1667. године, која одолева зубу времена. Подгоричка кућа уметности, јединствена на овим просторима, одише позитивном енергијом и креативним потенцијалом, у шта смо се недавно уверили. Премиjера балетске представе „Крцко Орашчић” Петра Иљича Чајковског у кореографији Александра Илића учврстила је наше уверење, будући да су и све репризе овог дела биле распродате у рекордном року. На публици би позавиделе и светске метрополе: махом представнице нежнијег пола, лепе, неговане, стрпљиво су чекале у реду испред билетарнице.
– Имамо велике планове кад је реч о нашем центру. Црногорски симфонијски оркестар већ крчи свој пут у уметности нота. Када сам пре четири године дошла на чело ове институције није било ни концертмајстора, нити диригента… Ипак, нисмо се обесхрабрили. Уприличили смо неколико аудиција и успели знатно да попунимо оркестар. Тако смо добили и прву жену диригента у Црној Гори, Иву Марцано, али и шефа диригента, младог Марка Коровића, перспективног уметника, рођеног у Француској, с пореклом из долине Зете. Где ћете лепши емотивно-уметнички спој – истиче агилна Исидора Дамјановић, пословна директорка Музичког центра Црне Горе, која нас је изненадила организационим вештинама.
Ова елоквентна дама, са којом смо разговарали у њеном радном простору на последњем спрату матичне куће културе, одакле се шири поглед на целу Подгорицу, уз мирисе и зелене нијансе разноврсних биљака којима је оплеменила свој радни простор, овако је говорила за „Политику”:
– Увелико планирамо рад на новој опери – „Дон Ђовани”. Што се тиче ансамбла балета, у Црној Гори деценијама постоји балет као део образовне музичке институције „Васа Павић”, али за ову грану уметности ниједна институција до сада није показивала интересовање да професионализује балете, нити смо имали домаћи балет на репертоару било којег црногорског позоришта. Није постојао ни на тржишту рада, тренутно градски колективни уговор поравнава балерине са занатлијама.
Почели су, уверава нас Исидора Дамјановић, да разгрћу и тај пут. Прошле године имали су аудицију, на коју се јавило чак 75 плесача из иностранства, постојало је огромно интересовање. Тако сада у својим редовима имају „једну лепу Гркињу, као и неодољивог Италијана, али и првог црногорског балетског играча Владимира Секулића”.
– Све наше девојке су школоване, усавршавале су се, махом у Пловдиву, завршавале студије у Софији, Београду… Створила се лепа база за рад, често код нас гостују и инострани педагози, рецимо Клаудија Совре, Каја Боговеска, Саша Ефтимова, Мојца Мајцен, Душка Иванова. Наш балетски ансамбл чини пет сталних балерина, с намером да појачамо одабрани тим, будући да у пробној сали свакодневно вежба десет уметница игре. Симфонијски оркестар је знатно бројнији, има 58 чланова и сви су музички образовани – наглашава наша саговорница и уверава нас:
– Имамо лепу међународну сарадњу. Мађарски педагог Габор Керехази гостовао је прошле године код нас и држао мастерклас. Ту су расположени момци из Београда, предвођени Александром Илићем, који наш центар сматрају својом другом кућом. Милица Безмаревић, као педагог, али и Федерика Винчифори, која је стигла из Италије и свакодневно ради с нашим балеринама.
У атријуму цркве Светог Спаса у Призрену отворен девети фестивал средњовековне музике „Медимус“
Хармонија се у Музичком центру Црне Горе осећа на сваком кораку. Толико насмејаних лица, позитивне енергије, мотива за рад одавно нисмо срели на једном месту, а обишли смо готово сваки кутак овог здања.
Наша саговорница каже да у Подгорици није нимало лако распродати салу која броји 400 седишта. Међутим, интересовање, рецимо за представу „Крцко Орашчић”, било је задивљујуће.
– То нам је снажан ветар у леђа, јер је идеја о оснивању балетског ансамбла дочекана на нож, у смислу да балет није црногорска традиција, да немамо услова за ову грану уметности. Препознала сам као могућност да Музички центар Црне Горе, као продукцијска кућа, у свом саставу установи ансамбл балета, чак бисмо у догледно време основали и хор. Тако бисмо закружили све сегменте који су неопходни за музичко-сценска дела – тврди Исидора Дамјановић и констатује:
– Не може се све реализовати преко ноћи. Треба бити стрпљив, марљив, ићи корак по корак и радити на себи, на квалитету, промишљеној репертоарској политици. Надамо се да ће за две године наш ансамбл балета чврсто стати на своје ноге. Сматрам да је срамота да Црна Гора, која је срцу Европе, нема професионални балет у 21. веку. Истрајавамо на њему, ту смо да покажемо резултат, а онда можемо да тражимо додатне потпоре – и финансијске и стамбене.
Извор: Политика
