Пише: Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Писао сам о њима прошле године у исто ово вријеме. А мислим да је мало када би се о њима писало сваки дан. Сергеј Машера и Милан Спасић официри југословенске краљевске војске, на измаку краткотрајног априлског рата 1941.г нијесу хтјели предати разарач „Загреб“ у руке непријатељу, упркос извјесном поразу њихове војске, него су, заједно са својим животима потопили и овај бојни брод нy дно Тиватског залива. Машерино тијело никад није пронађено а Милан Спасић је сахрањен је на данашњи дан на херцегновском гробљу.
Противничка фашистичка италијанска команда послала је вод војске да над његовим одром испали почасни плотун и знак поштовања овог витешког чина, а мјесном свештенику СПЦ је било забрањено да поред молитве држи било какав опроштајни говор. Међутим, по завршеном опијелу свештеник је рекао “ Слава ти, нови Синђелићу“ и тако показао да су у правим тренуцима праве ријечи довољно јаке иако се могу избројати на прсте једне руке.
Милија Тодоровић: Побуна природе
Херојски чин ове двојице витезова ујединио је двије посвађане идеологије па су и краљевска Влада у Лондону још током рата, и Јосип Броз три деценије касније, обојици постхумно додијелили орден народних хероја.
До читања у наредном броју…
Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала
