Морам се још мало вратити на премијерову честитку „свима који су негдје постављени посљедњих 10 година“. Тврдим да је ова његова мисао епохална, иако нијесам сигуран да је и он сам свјестан величине оног што је рекао
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
На ивици сарказма и псовке, а све умотано у сасвим пристојну форму учтивог поздрава момка из краја. То је бомба у овдашњу примитивну свијест, коју, да би била друштвено корисна, мораш најприје нахранити медаљама и звањима, причама о поштењу и части…па тек онда да нешто радимо. Мада, како ће рукаве да заврне одликовани? И почаствовани?
Премијеру је очигледно пун куфер тог и таквог менталитета. Ако још додамо да је баш на таквом менталитету ДПС градио своју бокс-меч стратегију против бившег ДФ-а све дјелује још корисниие. Сјећате се те приче: Те коме је љепша застава, ко је већи јунак, коме је чистији образ….
Први удар на ту философију вељања било је Спајићево не-читање експозеа у скупштини. „Имате на интернету па читајте“. У наставку: ајмо нешто да радимо. Ем је уштедио вријеме, ем нас је лишио гуслања неталентованих ДПС гуслара, и комедијања Милана К. и другара.
Сада, овом општом честитком „свима“ личи на књаза Николу из „Дугог путовања у Јевропу“ који дијели ордене ни за што. Дај им свима по један. Ваљаће. Али не личи он ту на исмијаног Николу и његову дворску свиту, него на умјетника који је направио ту духовиту поставку, и који је препознао ту менталитетску црту Црногораца. Ту њихову зависност од „части и почасти“.
Дакле, честитка свима! Ајмо да радимо нешто…
До читања у сљедећем броју….
