Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић је у интервјуу за ТВЦГ рекао да Црна Гора треба да буде прва наредна чланица Европске уније. Он је изразио задовољство учешћем на самиту Европске политичке заједнице у Шпанији. Милатовић је подсјетио да је од парламентарних избора прошло четири мјесеца, и да се у међувремену догодило конституисање парламента, давање мандата Милојку Спајићу да формира владу и преговори партија. „Та трећа фаза траје већ два ипо мјесеца. Као предсједник, што је било до мене, урадио сам у рекордном року. Даље је одговорност код оних који преговарају“, рекао је Милатовић. Милатовић каже да се о Влади преговара тако што се представе документи и принципи, па се види ко их подржава. „Потребна нам је политичка одговорност. У име грађана, постављам питање, гдје је политичка одговорност. Рационално сам објаснио зашто је Црној Гори потребна инклузивна влада“, казао је Милатовић.
Он је рекао да ако је оно што је посланица Јевросима Пејовић рекла синоћ на ТВЦГ тачно о притисцима, онда то брине. „Јасно је да нико не смије да се напада и да буде притисака због различитог мишљења“, рекао је Милатовић. Он је казао да ако је циљ да се направи влада, је ли искључење Пејовић из Европе сад корак напријед или назад у прављењу те владе. „У тим процесима нијесам учествовао али постављам рационално питање“, рекао је Милатовић. Он је рекао да Спајићу није лако.
„Али мора да научи из својих грешака, а имао их је ових два ипо мјесеца, јер да није имали би владу, и да покрене преговоре да добијемо владу“, навео је Милатовић. Каже да на њега не може нико да пребацује лопту због своје неспособности. „А грађани су гласали и они су ти који ће опет гласати“, каже Милатовић. Он се пита зашто Владе већ нема. „Ваљда је нама највише у интересу да имамо Владу. Ја бих ту вратио лопту“, подвукао је Милатовић. Он наводи да грађани бирају посланике, који онда у парламенту бирају владу. „Како влада буде радила, тако ће их грађани казнити или наградити. Тај принцип треба да примјењујемо. Понекад се стиче као да влада принцип квазиколонијалног, а ја мислим да треба да влада принцип да грађани бирају“, казао је Милатовић, истичући да је то европска Црна Гора.
Од почетка политичке каријере, каже, био је јасан о приоритетима Црне Горе – убрзање нашег европског пута, кредибилније НАТО чланство и јачање односа са суједима. „Не личим вам сигурно на човјека који треба да оде негдје и да му неко каже шта да мисли. Ја у потпуности дијелим западне вриједности. И ја прижељкујем владу која ће моћи да уведе земљу у ЕУ“, навео је Милатовић.
Подсјетио је да двотрећинска већина представља услов да дође до реформе правосуђа. Подсјетио је да Влада треба да буде инклузивна. „Ко је добродошао у црногорску владу, рекли су грађани на изборима 11. јуна. Чврсто сам на фону да Црна Гора треба да води спољну политику убрзаног европског пута, кредибилнијег чланства у НАТО и јачања односа са суједима“, казао је Милатовић. Најавио је да ће у оквиру разговора о платформи „За Црну Гору у ЕУ“ разговарати опет са Спајићем. Подсјетио је да се срео са шефом америчке дипломатије Ентони Блинкеном, и да је то био сјајан разговор. „Сагласили смо се да Црна Гора треба да постане највећи стратешки партнер САД на овом дијелу Балкана“, рекао је Милатовић. Нагласио је да се састао са предсједником Србије Александром Вучићем и да су разговарали о јачању односа двије земље.
Попис, каже Милатовић, не треба политизовати. Истакао је да ће то можда бити и први слободни попис у посљедњих 20-ак година. „Позивам све грађане да се слободно изјасне на овом попису“, казао је Милатовић. Милатовић је рекао да је током самита Европске политичке заједнице у Шпанији имао прилику да сретне важне европске лидере и пренесе битне поруке. Подсјетио је да је то већ његово друго учешће на овом самиту, јер је први пут учествовао на самиту у Молдавији.
„Проширење ЕУ је за нас приритет број један. Преносим поруку, добру поруку да би Црна Гора морала да постане наредна чланица ЕУ. Један од разлога је да је најлакше и примити у ЕУ, већ користи ЕУ, ускладила се са спољном и безбједносном политиком, извела је мирну смјену власти, ради на побошљању животног стандарда грађана и нема крупна отворена питања са сусједима. Био сам на самиту човјек који доноси добре вијести“, рекао је Милатовић.
Он је подвукао да је промјена власти нешто што се десило први пут демократским путем, и да је то само користило нашем европском путу. Сагласан је да би преговаралка структура морала да буде боља и ефикаснија, а подсјетио је да немамо главног преговарача. Милатовић је рекао да је већ трећи пут имао прилику да се сусретне са француским предсједником Емануелом Макроном, који је и иницијатор Европске политичке заједнице. Навео је да су то били корисни разговори. „Улазак Црне Горе као 28. чланице ЕУ била би прича која је важнија од саме Црне Горе, и то би била сјајна порука другима у региону, али и Украјини и Молдавији. Знамо да је посљедња чланица која је примљена Хрватска прије десет година. Била је изгубљена политичка димензија овог процеса. Након руске агресије, мислим да су у ЕУ разумјели да треба вратити политичку димензију“, рекао је Милатовић.
Он је нагласио да је важно наћи консезнус у парламенту и именовати челнике правосуђа јер би и децембру на Међувладиној конференцији могли већ да почнемо да затварамо поглавља. Наредне године, наглашава, могуће је затварати и сложенија поглавља, попут оног о државној помоћи и конкуренцији. Процес, истиче, захтијева синергију и Црна Гора би могла да за три године урадио свој дио посла а да Европски парламент у 2027. години већ ратификује наше приступање.
„Па да би Црна Гора 2028. године могла да буде чланица ЕУ а то би се поклопило и са новим буџетом ЕУ што би нам свакако било веома корисно“, истакао је Милатовић. Он наводи да је његова предложена платформа „За Црну Гору у ЕУ“ нешто око чега би требало да се окупе и власт и опозиција. Изјавио је да би то била важна порука Бриселу и да би то показало консензус. „Позваћу све представнике парламентарних субјеката да разговарамо о платформи. Она је тако написана да би око ње требало да се скупи цјелокупан политички спектар“, рекао је Милатовић. Он је подвукао да је у Декларацији из Гранаде, гдје је био одржан и самит ЕУ, проширење у фокусу, што је врло важно. Милатовић сматра да би општа подршка Платформи била важан сигнал, а напомиње да је тај документ подржан од најважнијих званичника ЕУ и европских лидера, укључујући Макрона, њемачког канцелара, предсједнице Европске комисије…
Подсјетио је да је важан изазов борба против организованог криминала. Шеф црногорске државе каже да су ухапшени због сарадње са криминалцима управо они који су били задужени да се боре против криминала. Наводи да је интензивирао и комуникацију са конкретним државама чланицама ЕУ, како би их увјерио у важност црногорског чланства. По његовом суду, чланство Украјине би донијело до тога да земље источне Европе, које сада примају новац, постану земље које дају новац.
„То је питање које ћемо морати да детаљније анализирамо“, истакао је Милатовић. Спољна политика је, каже, увијек резултат унутрашње политике. Он је истакао да се разговара о бројним инвестицијама, истичући да је сагласан да инвеститори траже политичку стабилност.
Извор: РТЦГ
