Шовинистичка идеологија новинара Дарка Шуковића сурвала је једнопартијски монолит ДПС у развалине од којих се више ништа ваљано не да саставити.
Не знам којом алхемијом судбине су Мило Ђукановић и друштво, умјесто Брозовог бољшевозма и Слобовог газиместанизма, прихватили Даркову србомржњу, тек, то им је дошло главе.
Незапамћеном поразу од 40 : 60 у посљедњем политичком огледу „џепова и резервоара“ наспрам слободних грађана Црне Горе, добрим дијелом кумовала је Шуковићева хистерија мржње.
Но, тај се не зауставља. Најновији инцидент у Бару кад су нападнута и повријеђена дјеца из Сарајева за неког је био повод да позове на ред и мир, а за Дарка да прозове Србе и српске организације.
Наводно, нападаче су инспирисали „српски попови“. Ту опасну стријелу је Антена М одапела „незванично“, али је Шуковић озваничио у свом разговору са својом „сестром по мрзњи“ Тамаром Никчевић. И наравно, у маниру МЂ, позвао своје истомишљенике на само-организовање. У шуму, како „незванично“ сазнајемо.
Питања, ко је недавно напао и пребио момка који је носио „Звездин дрес“; или ко је годинама нападао ђаке богословије на Цетињу; остају, наравно, без одговора. Јер, Дарка не занима насиље као такво, већ само као средство за напад на Србе. Оне црногорске. Kоји у ноћи изборне побједе славе са својим заставама. Заставама традиционалне Црне Горе. Е њих би Дарко да искоријени из ове земље. И у тој намјери иде до краја. Односно до дна. До дна од људског дна. Добро му иде.
Оливер Јанковић
