Мелодију ове песме сам чуо још као мали, из уста навијача Партизана и Црвене звезде. Исту су користили – а у које друге сврхе – певајући пежоративне стихове на рачун другог клуба. И даље памтим речи, и даље памтим мелодију, али прошло је, ипак, неко време док нисам почео да се интересујем и да преслушавам хитове југословенске рок музике из ранијих деценија. А онда сам наишао на изворник. Барем сам ја мислио да је изворна верзија. Године 1975. београдска прогресивна рок група Дах снимила је сингл на енглеском језику под називом Шошана за александровачки Дискос.
Желим да поменем на овом месту да је ова издавачка кућа, једна од највећих у бившој држави, све до осамдесетих година, здушно издавала хитове како домаћих, тако и страних поп и рок музичара, да би се на крају преоријентисала готово у потпуности на новокомпоновану народну музику, по чему је остала позната. Фронтмен групе Дах био је познати југословенски и српски гитариста Златко Манојловић, који данас наступа углавном у Немачкој под уметничким именом Zed Mitchell. Групу Дах је Манојловић оформио са, сада покојним рок пиониром, Златком Марушићем Чутуром, са којим је својевремено био члан наше верзије групе Yardbirds, београдских Џентлмена, која је била расадник многих квалитетних музичара, а из које су настале управо Дах, али и најдуговечнији српски рок бенд YU Група и краткотрајни, али легендарни београдски рок састав Поп Машина.
Чутура је убрзо, након првих снимака, напустио бенд, који постаје ауторско и музичко чедо самог Манојловића. Сама Шошана снимљена је случајно. По казивању самог Манојловића, приликом једне од турнеја, почео је спонтано да свира ову мелодију. Бенд га је запратио и свима се свидело. Једноставна прича. Одлучили су да је уврсте на горепоменути сингл, и то храбро, на енглеском језику, али и на ЛП плочу под називом Повратак из 1976. године – верзију на српском језику. Међутим, те године ствара се права слава ове песме. Група Дах је на иностраном тржишту наступала под називом Ланд. Под овом етикетом, група ће издати енглеску верзију Шошане под називом Soshana, а за издавање сезаинтересовала чувена немачка издавачка кућа Полyдор. Песма је доживела интернационални успех, но о томе више мало касније.
Није ово прва песма за коју сам мислио да је оригинал. А оригинал сам имао прилику да чујем дуго времена после верзије групе Дах. Erev Shel Shoshanim,, или у преводу Вече ружа, а негде и Вече љиљана је јеврејска популарна песма, коју је прва издала ондашња певачица Јафа Јаркони 1957. године. Песму је компоновао познати јеврејски композитор Јозеф Хадар на текст једног од највећих јеврејских модерних књижевника, песника Моша Дора. Поменути јеврејски песник је у својој библиографији издао доста збирки песама, а сматра се можда и највећим модерним љубавним песником у Јевреја.
Сама песма је испевана у част лепоте једне жене из угла мушкарца који је заљубљен у њу и обилује епитетима који су карактеристични за љубавну поезију уопште. Настанак ове песме прати духовита прича. Наиме, Дор и Хадар су доста сарађивали као ауторски двојац. Једно вече, Хадар је дошао код Дора и почео да свира мелодију ове песме на гитари, понављајући је, колоквијално речено, стотину пута. Дору се свирка смучила и питао је Хадара зашто упорно свира ову мелодију, на шта му је овај одговорио да чека да му Дор да неке стихове за њу. Дор му је рекао да може да добије неке набацане стихове, које ће поређати како буду сређивали саму композицију, а сређивали су је неколико наредних дана и ноћи. Иако је иницијално постала популарна у самом Израелу, исте године песму је интернационално популарисао јеврејски фолк дуо Ha’Dudaim, који је ову песму изводио на својим интернационалним наступима, доминантно пред јеврејском дијаспором. Вероватно је да су ти наступи условили да се песма прочује и да је запевају неке од светски познатих звезда. Данас је неизоставни део репертоара на јеврејским свадбама, а 1966. године јеврејски кореограф Цви Хилман је креирао и игру која се игра уз ову песму, а за коју многи мисле да је традиционална јеврејска игра.
[embedyt] https://www.youtube.com/watch?v=2dIfEu5vBtM[/embedyt]
У погледу бројки, овај сингл групе Дах је продат у преко две стотине хиљада примерака у Југославији, што је двоструки златни тираж. Песма је била популарна нарочито међу војницима, вероватно због свог мотива удаљене драге. Што се тиче енглеске верзије песме коју је Дах издао као група Ланд, она је доживела велику популарност, нарочито у земљама Магреба. Према казивању самог Златка Манојловића, иста је продата у преко милион примерака, што је вероватно један од највећих дискографских успеха неког састава са ових простора на међународном тржишту. Елем, Златко Манојловић је, у једном интервјуу истакао да су му ауторска права била призната само за Југославију, не и за остатак света, чиме је изостао већи тантијем. Вероватно је да се то догодило услед чињенице да није био аутор енглеског текста песме нити музике, већ само аранжмана, па је Полyдор то можда имао у виду – но, само нагађам. У Мароку је била неко време на врховима свих топ-листа. Сам Манојловић је касније признао да је песма својом великом популарношћу и честим извођењем код њега изазвала својеврстан одијум, па је није свирао скоро тридесет година, све до београдског Guitar Art фестивала 2010. године.
Што се тиче изворне верзије ове песме, она је превођена на многе светске језике, а у своје репертоаре и дискографије су је уврстили Хари Белафонте, који има јеврејско порекло по оцу, на свој албум Стреетс Streets I Have Walked из 1963. године, грчка певачица Нана Мускури, на свом албуму Sud Cote Coeur из 1992. године, као и израелска певачица Далија Лави, енглески фолк певач Мартин Симпсон и јужноафричка певачица Миријам Макеба, а током НАТО агресије на СР Југославију, група певача је на ову мелодију отпевала песму под називом Ој, Југославијо.
За крај, још пар занимљивих података. Јеврејско име Шошана потиче из Библије, у којој се налазе забележене две жене под тим именом. Само значење имена је данас двојако. Наиме, изворно име потиче од староегипатске речи „шошен” што значи лотосов цвет. Међутим, у арапском, персијском и старојеврејском, ова реч означава љиљан, па би се Шошана, према овом значењу, могла превести као Љиљана. Са друге стране, у модерном јеврејском језику, ова реч означава ружу, стога би Шошана требала бити Ружа или Ружица. Напослетку, ако сте се икада запитали које је значење имена Сузана, оно нема никакве везе са сузама. У ствари, то је хеленизирана варијанта имена Шошана – по грчки, Сусана – па самим тим, Сузана је Љиљана или Ружа/Ружица (ако узмемо у обзир староегипатско значење, било би нешто попут Лотоска, али никад то име нисам чуо у српском језику). Већ сам напоменуо да оригинална јеврејска песма има двојак назив, у складу са тиме и ово разјашњење. Као што сам рекао, мелодија је заживела међу навијачима Црвене звезде и Партизана, али, према казивању Златка Манојловића, и међу навијачима немачког бундеслигаша Нирнберга. Певали је „Ој, Звездо, Звездана…” или „Дошо је и тај дан…”, сада знате о којој се песми у оригиналу ради.
Павле Р. Срдић
Извор: Часопис Куш
