Разговарала: Христина Јанковић
Право није настало из државе већ из потребе заједнице да заштити слободу. Стега Светог Петра Цетињског, два вијека након доношења и даље открива како морал, право и заједништво могу објединити народ без модерних институција, оцијенила је за Побједу проф. др Соња Томовић-Шундић објашњавајући и што Стега говори савременој Црној Гори.
ПОБЈЕДА: Стегу данас посматрамо као правни документ, али је она настала у времену када Црна Гора није имала развијене државне институције. Да ли је Стега, заснована на части, заједничкој одговорности и моралним санкцијама, била дјелотворнија у одржавању друштвеног поретка него што су то данас бројни закони са строго прописаним казнама?
ТОМОВИЋ-ШУНДИЋ: Стегу, прије свега, морамо проматрати у историјском контексту у којем је настала. То је било вријеме када Црна Гора није имала развијене државне институције, нити правни систем у савременом смислу ријечи. У таквим околностима било је потребно пронаћи механизам који ће имати довољно ауторитета да обједини различита племена и усмјери их ка заједничком циљу. Стега је управо зато представљала један посебно занимљив нормативни модел у којем су обједињени морал, обичајно право, религијска свијест и политичка воља. Стега је представљала хибридни правни акт у којем су били сједињени религија, морал, обичајна свијест и правна норма. Она није била закон у данашњем смислу те ријечи, али јесте био нормативни акт који је регулирао понашање заједнице и успоставио јасна правила којима су се људи добровољно обавезивали.
Њена дјелотворност произашла је из чињенице да су норме биле дубоко укоријењене у колективну свијест људи. Друштва тог времена почивала су на снажном осјећају части, образа и одговорности према заједници. Управо зато је Стега могла дјеловати као врло учинковит инструмент друштвене регулације. Она је одговарала времену у којем је настала и потребама друштва којем је била намијењена.
ПОБЈЕДА: Колико је њен значај превазилазио правну сферу и каква је била њена политичка функција?
ТОМОВИЋ-ШУНДИЋ: Врло много. Често се говори о Стеги као о правном документу, али она је истовремено била и политички програм, морални кодекс и средство друштвене интеграције. Стега није била само правна норма већ израз политичке воље да се обједине класична Црна Гора, Брда и, уколико је могуће, Бока Которска, те да се кроз унутрашње јединство створи основа за заједничко дјеловање. Свети Петар Цетињски врло је добро разумио да се слобода не може чувати уколико заједница остане подијељена. Због тога је Стега била усмјерена на превазилажење међуплеменских сукоба, крвних освета, унутарњих раздора и различитих облика понашања који су слабили.
Њена политичка функција била је од пресудног значаја. Она је представљала покушај да се од мноштва локалних идентитета и племенских заједница створи једна шира политичка заједница која ће бити способна дјеловати као цјелина. Ако бисмо користили савремени политички језик, могли бисмо рећи да је Стега била један од првих покушаја стварања заједничког политичког простора и заједничке политичке свијести.
С тим у вези, Стега је имала и оно што би Мишел Фуко назвао надзорном и дисциплинарном функцијом, јер је настојала сузбијати међуплеменске сукобе и усмјерити заједницу ка заједничком циљу.
Соња Томовић Шундић: Црна Гора – хомерска земља: Мит који као да је изронио из Илијаде
ПОБЈЕДА: Посебно мјесто у Стеги заузима појам издаје и религиозна компонента. Зашто је издаја означена као највећа опасност и колико је религијска компонента допринијела ауторитету Стеге?
ТОМОВИЋ-ШУНДИЋ: Издаја је представљала највећи пријетњу опстанку тадашње Црне Горе. Треба имати у виду да се радило о простору који је био изложен сталним вањским притисцима и утицајима великих сила. Истовремено, племенска организација друштва често је производила унутарње сукобе и подјеле. Свако племе имало је сопствену хијерархију, властите интересе и политичке калкулације. У таквим околностима било је врло тешко успоставити јединство. Свети Петар је јасно препознао да једна заједница не може опстати уколико њени чланови раде једни против других. Зато Стега врло снажно инсистира на забрани издаје и на обавези међусобне солидарности. У својим Посланицама Свети Петар често истиче да Црногорцима нико не може нанијети толику штету колико они могу сами себи уколико се препуште међусобним сукобима. То је једна врло важна политичка порука која није изгубила значај ни данас.
Што се религијске компоненте тиче, она је значајно допринијела ауторитету Стеге. Не треба заборавити да је тадашња Црна Гора била дубоко религиозно друштво и да су религијске представе имале снажан утицај на свакодневни живот људи. Стега је садржавала не само друштвене и моралне обавезе већ и религијску легитимацију. Санкције које су предвиђене нијесу исцрпљивале само у друштвеној осуди већ су укључивале и анатему, односно проклетство.
То је данас тешко разумјети из перспективе секуларног друштва, али је тада имао изузетну снагу. За разлику од правне казне која траје одређено вријеме, анатема је дјеловала као трајна морална и духовна осуда која се, према тадашњем вјеровању, протезала и на обитељ и потомство преступника. У свијести људи тог времена то је представљало врло снажан механизам друштвене контроле. У многим случајевима губитак части јесте био тежак разлог од физичког кажњавања. У традиционалној Црној Гори част и углед нису били приватна категорија већ основ друштвеног идентитета. Изгубити образ значило је изгубити мјесто у заједници. Човјек без угледа није могао равноправно учествовати у друштвеном животу, нити уживати поштовање својих саплеменика. Због тога је морална санкција често била дјелотворнија од многих других облика кажњавања. Она је погађала саму срж идентитета појединца.
ПОБЈЕДА: Колико је Стега важна за историју црногорског законодавства и да ли потврђује тезу да право може настати и прије развијене државе?
ТОМОВИЋ-ШУНДИЋ: Њен значај је огроман. Можемо рећи да она представља полазну тачку развоја модерне црногорске правне традиције. Након ње слиједи Законик Петра И из 1798. године, а потом и читав низ правних аката који ће обликовати црногорски правни систем током XИX вијека.
Посебно је значајан њен утицај на Општи имовински законик Валтазара Богишића. Богишић је покушао спојити европско законодавство с обичајном и моралном свијешћу која се вјековима формирала у Црној Гори, због чега је користио и казивања Марка Миљанова као једног од важних познавалаца народног права. Управо зато је његово дјело постало једно од најважнијих достигнућа европске правне културе XИX вијека.
Стега потврђује тезу да право може настати и прије државе. То је можда један од њезиних најзанимљивијих аспеката. Стега показује да право није нужно производ државе и државних институција. Оно може настати и из обичаја, моралних норми, религијских увјерења и колективног искуства заједнице. Стега је важна и у европском правном контексту јер показује како правна норма настаје у друштву које још нема развијену државу. Тиме потврђује традицију природног права према којој право произилази из идеје правде и добра, а не само из државне власти. У том смислу она представља врло важан допринос европској правној историји јер показује како се нормативни поредак формира у друштву које још нема развијене државне структуре. То је блиско традицији природног права која сматра да право има своје коријене у идејама правде и добра, а не само у формално донесеним законима.
Може се рећи да је Стега у одређеној мјери претеча савремених уставних начела. Наравно, она није устав у савременом значењу ријечи, али садржи елементе који подсјећају на уставне принципе. Стега дефинише основне вриједности заједнице, прописује обавезе њезиних чланова и успоставља правила која требају јамчити опстанак друштва. Управо због тога можемо говорити о њеној уставној димензији. Она је представљала својеврсни темељни друштвени споразум на којем се заснивао заједнички живот. Стега носи велику идеју слободе, али и поруку да се слобода не може остварити уколико постоји трајна унутарња разједињеност заједнице.
ПОБЈЕДА: Које су најважније поруке Стеге које се могу односити на савремену Црну Гору и гдје је Црна Гора након 20 година од референдума?
ТОМОВИЋ-ШУНДИЋ: Из моје хуманистичке перспективе, мислим да је Црна Гора мјесто сусрета великих цивилизација, од антике до великих култура које су оставиле трагове, а то можемо видјети у разним сакралним баштинама и духовним вриједностима које су настале на територији Црне Горе. У том контексту мислим да треба посветити важност како би поред ових, рецимо, правно-политичких прописа, који су у складу са европским стандардима, показали и наш допринос великој европској породици. Прво наша оригиналност, она се најбоље показује кроз наш допринос архитектури, пољопривреди, уопште умјетности и то је, заправо, наш аутентични допринос европској култури.
Поруке које бих рекла су, прије свега, порука да слобода није могућа без одговорности. Слобода није само право појединца већ и обавеза према заједници. Друга важна порука јесте значај јединства. Ни једно друштво не може напредовати уколико је трајно оптерећено подјелама и сукобима. Трећа порука односи се на значај моралних вриједности. Ниједан правни сустав не може бити стабилан уколико није заснован на етичким начелима као што су поштење, достојанство, одговорност и поштовање других. Управо због тога Стега остаје важан документ и данас.
Обнова независности 2006. године није историјски дисконтинуитет већ наставак много дужег процеса црногорске државности. Црна Гора је своју међународно признату државност стекла још на Берлинском конгресу 1878. године, али су том чину претходили вјекови политичке и институционалне изградње. У том процесу посебну улогу имала је династија Петровић-Његош. Од владике Данила до краља Николе, генерације владара радиле су на стварању институција и јачању државног идентитета. Савремена независност зато представља обнову државног континуитета, а не стварање нечега што раније није постојало.
Јачање институција и његовање културног идентитета морају ићи заједно. Црна Гора је простор сусрета цивилизација, култура и религија и управо је та разноврсност њена највећа снага. Осим усвајања европских стандарда, важно је да будемо свјесни и властитог доприноса европској култури. Наша историја, умјетност, књижевност, архитектура и духовна баштина представљају вриједности које нас чине препознатљивим. Вјерујем да будућност Црне Горе треба градити на споју модерних институција, владавине права и богатог културног насљеђа које смо стварали кроз вјекове изградње.
Француски маршал био затечен образовањем Светог Петра
Професорица Соња Томовић-Шундић подсјећа на познату епизоду из времена француске управе у Боки Которској.
– Француски маршал Мармон, очекујући да ће упознати вођу „дивљег планинског народа“, остао је затечен образовањем и држањем Светог Петра Цетињског, који је говорио више европских језика и посједовао богату библиотеку. Ова епизода показује колико су европске предрасуде о Црној Гори биле неутемељене и колико је Свети Петар доприносио представљању Црне Горе као уређене и цивилизоване заједнице – закључила је Томовић-Шундић.
Извор: Побједа
