Пише: Филип Драговић
Кад чујем на које све начине хрватски европарламентарац Томислав Сокол, вербално понижава Црну Гору, исијавајући мржњу према сваком српском сегменту њене стварности, сјетим се наслова одличног хрватског филма „Сокол га није волио“.
Радња филма је, у неком преносном смислу, успоредива са Соколовим разумијевањем политике. У филму, шта год се збивало у ратном и поратном вихору, страда недужни народ, док у Соколовој политици, о чему год да је ријеч, он ће наћи угао да говори против Срба и њихових политичких представника. А што се тиче самог наслова, и ту има неких повезних тачака. У филму је ријеч о коњу Соколу и неком његовом животињском инстинкту у односу на људе, а у овом реалном политичком тренутку ријеч је о човјеку који очигледно нема неки политички сензибилитет, а десио му се парламент ЕУ, и сад гледамо и слушамо његове инстинктивне и рефлексивне нападе на Србе у ЦГ, а самим тим и на ЦГ.
На другој страни, супротно од Т. Сокола, чије презиме коинцидира са именом птице грабљивице, имамо име једне друге птице у презимену повјеренице ЕУ за комшилук и проширење, госпође Марте Кос.
Она, за разлику од поменутог хрватског посланика, не види никакав проблем у проширењима. Ни у проширењу ЕУ ка истоку, ни у проширењу утицаја Андрије Мандића у владајућој политици ЦГ. Она управо види напредак у чињеници да нова власт у ЦГ укључује све етничке и културне групе, па и Србе. А јасно је да није навела нити једну тачку у политици НСД која би била анти-европска. Напротив. Ако би се шта могло квалификовати као анти-европско, то је онда политика Т. Сокола.
Е сад, не ради се овдје о томе шта се нама грађанима ЦГ више свиђа – Сокол или Кос. Него се ради о томе ко од ово двоје више представља глас ЕУ, и кога је, паметније и практичније слушати?
Мислим да је одговор бјелодан…
