На крају баладе, бар за сада, имамо најаву оснивања партије разочараних функционера СНП из орбите 43. Владе

Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Занимљив је феномен политичка партија СНП.
Настала је давно диобом јединственог ДПС-а, као први друштвено-политички одговор на наступајуће издвајање режима Мила Ђукановића из Југославије. Њени први кораци били су, углавном, порази.
То су увидјели млађи и талентованији за политику, па су најприје из СНП иступили Бечић, Богдановић и друштво, оснивајући партију Демокатска ЦГ која је убрзо прерасла и надјачала мајку-партију.
Није прошло много, из СНП партије изашли су нешто мање млађи, и нешто мање талентовани Кнежевић и Булатовић. Они, иако промовисани као љевичари, отишли су десно.
Услиједило је истрчавање Александра Дамјановића у празан политички простор, директно из СНП-а, а у правцу онога што ћемо данас видјети као менаџментско-берзанску политичку оријентацију. Антиципацију ПЕС-а.
И на крају баладе, бар за сада, имамо најаву оснивања партије разочараних функционера СНП из орбите 43. Владе.
Све ово овдје речено не износим као критику ни као хумор, него као феномен за политичко истраживање какав задивљујући политички потенцијал има или је имала партија, која од свог настанка није дјеловала превише витално ни перспективно.
До читања у сљедећем броју
