Петак, 19 јун 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Друштво

Смањује се број студената у Србији – који су разлози за то

Журнал
Published: 2. јун, 2022.
Share
Студенти, (Фото: Едукација)
SHARE

Већ неколико година смањује се број студената. Разлози су све малобројније генерације, које, делом настављају школовање у иностранству или се запошљавају одмах после средње школе. Ове године четворогодишње средње школе завршава око 55.000 ученика. Моћи ће да бирају шта ће и где да упишу, с обзиром на то да Србија има 246 акредитованих високошколских установа и 3.092 акредитована студијска програма.

Студенти, (Фото: Едукација)

У прошлој академској години у нашој земљи на основним, мастер и докторским студијама, школовало се 242.550 студената. Деценију раније – 231.661 академац. Међутим, у прошлој години уписано је 48.043 бруцоша, а деценију раније 5.000 више, односно 53.082 студента.

Ново време доноси и нове тенденције. Све је веће интересовање за ИТ, док незаинтересованост за наставничку професију постаје константа.

„Све је више компанија које траже то занимање, техничке науке, информатика, машинско инжењерство електроинжењерство и остале врсте техничких наука. Што се тиче друштвених наука благи је пад, додуше сва места су попуњена буџетска“, наводи проф. Ненад Филиповић, ректор Универзитета у Крагујевцу.

Проф. Властимир Николић, проректор за наставу Универзитета у Нишу, каже да имају мањак студената на афирмативним мерама.

„То је 93 студента, а пријави се око тридесетак. А што се тиче буџетских и самофинанисрајућих то су те бројке око 3.600 задњих пет, шест година“, додаје Николић.

На београдском Филозофском факултету вруће-хладно. Деценијама најпопуларнији смер у Србији је психологија, док други смерови остају непопуњени.

„Имамо практично 10 одељења, односно 10 факултета у једном, наравно, имамо заједничку основу, али мислим да је управо то што будући студенти нису упознати са свим оним што факултет предаје и нуди. Управо због тога и долази до те диспропорције у интересовањима када су уписи у питању“, наводи Данијел Синани, декан Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Филозофски Факултет у Београду, (Фото: Википедија)

И бели мантили су увек тражени.

„Уписали смо 500 буџетских и око 40 самофинансирајућих студената што је једна ситуација коју имамо већ последњих две три године“, наводи проф. Небојша Лалић, председник Већа групација медицинских наука Универзитета у Београду.

У Крагујевцу на дану отворених врата 220 заинтересованих средњошколаца.

„Све остало можете неким статистичким, медијским и маркетиншким маневрима да покријете, али овако нешто је дефинитивно последица дугогодишњег рада који се препознаје“, наводи проф. Владимир Јаковљевић, декан Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу.

С друге стране, да би попунили места, неки факултети организују и трећи уписни рок.

„И они би морали на неки начин да иновирају студијске програме, да мало осавремене студијске програме, да привуку већи број страних студената, студената из региона и да покушају да успоставе заједничку сарадњу са неким студијским програмима између факултета нашег универзитета, или неког другог универзитета“, наводи проф. Владан Ђокић, ректор Универзитета у Београду.

Према подацима Универзитета у Београду, у овој школској години остао је већи број буџетских места, а мањи за самофинасирајуће студенте, што показује да млади бирају оно што заиста желе да студирају.

Извори: РТС

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Погром над хришћанима у Нигерији
Next Article Лавић из Будве путује за Јужну Африку

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Текст из 19. вијека потпуно описује стање 21. вијека: Помахнитала јурњава да се иде ”у корак с временом”

Током свих векова хришћанства постојали су у Цркви храбри чланови, млади људи оба пола, који…

By Журнал

Ко је урекао свијет?

Виолета Бабић је жена од врсте коју је упутно сачувати што дуже као национално благо.…

By Журнал

Врхунски пливач

Мило је 2016 године избегао пораз захваљујући Србији и Русији, а сада ће нон-стоп да…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоМозаик

Пет милијарди људи би умрло од глади у нуклеарном рату, а неке земље би прошле „боље“ од осталих

By Журнал
ДруштвоКултураНасловна 5СТАВ

,,Дипломатија без силе је као музика без инструмента“

By Журнал
ДруштвоКултураСТАВ

Круг трамвајем петицом

By Журнал
ДруштвоНасловна 4

Литијум у свијету: гдје га има, како се експлоатише и зашто му пада цијена

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?