Za one koji ne prate pesničko stvaralaštvo, samo ću reći da je Novica Tadić jedan od najznačajnijih novijih srpskih pesnika. Rođen je 1949. a preminuo 2011.godine. Imao sam priliku da ga slučajno upoznam, ali nisam znao da je to veliki pesnik. To je bilo otprilike 2007., ili 2008, ili 2009., nisam baš ni ja siguran. Bilo je to na buvljaku u Beogradu. U to doba buvljak je za nas ljubitelje knjiga, antikviteta, i umetnosti bio fantastično mesto gde su se mogla naći svakakva čudesa. To je poticalo od toga što je građevinski bum u Beogradu pokrenuo selidbe, i promenu stanova kod mnogih Beograđana. Neki interesantni predmeti koji su decenijama čamili po prašnjavim podrumima, ormanima, i ostavama su krenuli preko kontejnera ka buvljaku.
To je bilo drugo vreme, jer danas je pravi buvljak zapravo na internetu. Inače među posetiocima buvljaka bilo je svakakvih ljudi. Jedan od novih, upadljivih posetilaca bio je i čovek sa naočarima, ćelav, i prilično mršav. Izgledao mi je kao nastavnik na početku penzije, a pomalo mi je ličio na šahistu. Upoznao sam više šahista koji su imali baš takav pronicljiv, usredsređen pogled. Bio je to pesnik Novica Tadić, koji je na buvljaku tragao za knjigama, koje su na tom mestu bile ubedljivo najpovoljnije. Upoznali smo se, i više puta sam kupovao neke knjige od njega. Prodavao je knjige i ostalima, što bi se reklo,, iz ruke u ruku“, a to je bio znak da mu je to neka vrsta zarade. Da mu je taj prihod bio u tom trenutku potreban. Kasnije sam shvatio da je tada bio nezaposlen. Pošto sam napravio prekid u posetama buvljaku, dotičnog gospodina sam sreo još jednom prilikom, u knjižari kod zajedničkog poznanika, a zatim više ne.
Međutim, 2011.godine u udarnim vestima gledam lik tog poznatog čoveka, i slušam spikera koji saopštava da je preminuo naš veliki pesnik Novica Tadić, i kako to već ide, pisac toga i toga, dobitnik te i te nagrade… Sa svim pratećim pohvalama, i superlativima. Dok sam to gledao i slušao obuzimala me je tuga zbog smrti čoveka koga sam znao, ali i tuga zato što sam u trenutku spoznao da je jedan značajan, važan srpski književnik svoje poslednje godine proveo bez posla, zarađujući od knjiga sa buvljaka. Bio je to očigledan znak da u našem društvu mnogo toga nije kako treba. Jer gde su bili svi ti koji su znali pesnički značaj Novice Tadića, gde su bili da se zapitaju za njegovog života, kako i od čega taj čovek živi. Odmah sutradan sam krenuo u potragu sa poezijom mog slučajnog poznanika. Pročitao sam dosta njegovih pesama. Naravno da nisam merodavan, ali Novica Tadić mi se ukazao kao veliki pesnik. Bila je to mračna, teška poezija. Poezija očaja, košmara, zlosluta, i anksioznosti. Ja ne volim takvu poeziju, ali vidi se kroz svaku pesmu da je pesnik dubokomisleći, osobeni i naročiti čovek. Pesnik koji ulazi u dramatičnu srž života, i ljudskog bića. Pesnik filozof. Prometejski pesnik, prometejske sudbine. Umetnik koji proživljava svoju poeziju. Lomna, ranjiva duša koja se bori sa raznim demonima, i mukama.
Sada je, posthumno, Novica Tadić već ušao u najprestižnije izbore srpske poezije. Postoji čak i državna nagrada za pesnike, koja nosi njegovo ime. I onda se čovek prosto zapita, šta nije u redu sa nama. Čovek je godinu dana, ili dve pred smrt bio na rubu egzistencije, a čim je preminuo deklamuju se na televiziji hvalospevi o njemu. Da li je to poruka za umetnike: dok ste živi kako vam Bog da, a kad umrete ukazaćemo vam zasluženu čast?
Odavno se nisam sreo sa stihovima Novice Tadića, ali pre par dana listajući neki književni časopis naiđoh na njegove pesme. I to je razlog što pišem ovaj tekst. Naime, u izboru od osam Tadićevih pesama tri su bile vezane upravo za buvljak. Možda to zvuči otkačeno, ali tvrdim da te tri Novicine pesme mogu potpuno da shvate samo posetioci buvljaka. Evo jedne od njih:
Nepoznat čovek
Nepoznat čovek
U starom kaputu
Već dugo na kiši stojiStarudije
Na hrpi, pored zida,
Njegov su minuli život.Glavni junak crne pesme
Kamion čeka da sve to
Utovari i odveze
U nepoznatom pravcu.Udaljiti se odavde, i što pre,
Nije zgorega.
Priznaćete da pesma baš nije toliko jasna. O čemu se radi? Naime, na buvljaku je bivalo tih starih, siromašnih ljudi koji su bukvalno iznosili i prodavali svoju prošlost, svoj lični život,,, svoj minuli život“, predmete kojima su decenijama raspolagali. Pošto je buvljak bio na ulici, na nedozvoljenom mestu, često je prolazio kamion Čistoće, iz koga su iznenada, uz asistenciju inspekcije i policije, iskakali čistači i otimali robu najčešće sporim, zbunjenim, i starim prodavcima.
Tako je dolazilo do tužnog apsurda da neki siromašak koji se teška srca odvaja od nekih svojih stvari da bi uzeo koji dinar, gubi svoju robu koja odleće u prikolicu kamiona, i još pride dobija napisanu kaznu. Eto zato je Novica napisao da je kamion ,, glavni junak crne pesme „. Čitajući ovih par pesama o buvljaku, ne čudim se što ih je pesnik napisao.
Buvljak je verovatno za pesnika bio jedno magično, onostrano, mesto na kome se našao kao kakav izgnanik. I među tolikim ljudima na toj pijaci bio je sam, beskrajno sam. Onako sam, kako to samo pesnik može biti. Kao da ga sad vidim kako stoji pored hrpa knjiga na asfaltu, i lista ih. Traži u gomili neku naročitu, možda za sve nas spasonosnu knjigu.
LJ. M.
Izvor: Fejsbuk/ Aktivna kultura
