Недеља, 15 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ДруштвоКултураНасловна 2ПолитикаСТАВ

Случај Османа Растодера

Журнал
Published: 28. јул, 2022.
Share
Улица Мула Османа Храстодера, (Фото: Архива)
SHARE

  Случај Османа Растодера, чије су формације, између осталог, одговорне за смрт наведених партизана, је само још један примјер тог свирепог играња са емоцијама ради наставка пљачке у продуженом периоду. ДПС је све ове године ћутао, јер су му били потребни мањински гласови.

Улица Мула Османа Храстодера, (Фото: Архива)

Само ријетки медији из Берана су прије десетак дана забиљежили чин полагања вијенаца на споменике 70 погинулих италијанских и црногорских партизана. Ниједном уреднику се та вијест није учинила значајном, јер ОБНОР те помене врши достојанствено сваке године, без великих ријечи и позивања на освете А онда је најављена пројекција документарца о Осману Растодеру и ођедном се цијела Црна Гора шокирала како је то могуће у антифашистичком тигру. Врхунац је свакако било реаговање ДПС и саопштење бјелопољског тужилаштва о „формирању предмета“.

 Овај случај је изнова оголио лицемјерје ДПС-ове државе, која је знала да се обруши на све српско проглашавајући га четничким, док је ћутала на исте, ма и горе појаве код мањинских народа. Није се ту никада радило о различитом односу према различитим формацијама из рата. Они су користили историју само као приручно аритметичко средство останка на власти.

Случај Османа Растодера, чије су формације, између осталог, одговорне за смрт наведених партизана, је само још један примјер тог свирепог играња са емоцијама ради наставка пљачке у продуженом периоду. ДПС је све ове године ћутао, јер су му били потребни мањински гласови. А да су хтјели, могли су много. ДПС је на власти у Петњици од обнове те општине. Табла са натписом „Улица муле Османа Храстодера“ пуних седам година стоји у центру Петњице пред очима предсједника општине који годинама продаје антифашизам из стана који је као кадар добио од Општине Беране. Да је хтио, могао је да ђелује. Сигурно би му помогла сва црногорска полиција истим оним жаром којим су на приватном имању рушили породичну спомен плочу Пуниши Рачићу, човјеку без гроба, који није ни учествовао у другом свјетском рату. Да су хтјели, имали су пет година да покрену поступак против фирме и службеника ЦРПС који је регистровао петњичко предузеће на адреси „Улица Османа Растодера“.

 Могли су рецимо да упуте дипломатску ноту Луксембургу у коме се дођељује медаља „Осман Растодер“, на исти начин као што су протерали амбасадора Србије због њиховог тумачења историје. Могла је ДПС Влада да шаље ноте и БиХ због постојања Османове улице у Сарајеву, али нису. Могли су, али нису и то само због изборне математике.

Умјесто свега што су могли док су имали све конце у рукама, ДПС нам сада нуди саопштење које треба презријети и заборавити.
На крају, пројекција филма је одржана. Нису је спријечиле патриоте које су забрањивали филм Малагурског. Нису, јер им је Петњица далеко, а гориво неплаћено. Нису је спречавали ни Беранци, јер су свјесни да би то био само увод у неке нове кругове мржње. Али није је спријечио ни ДПС који је на власти у Петњици. ДПС га се једноставно одрекао преко саопштења, лагано као и што се одрекао Маровића, Меденице и групе Плантаже. Епизода Растодер је само једна у серији наших хистерија о хисторији, али је напокон укључила и бошњачку заједницу у причу коју морамо завршити.  Историја је важна да нам се неке ствари не би поновиле, да би схватили зашто се нешто дешава данас и да би били бољи сутра. Цензура, емоције које нам сужавају свијест и слијепо држање за неке прошле идеје нас неће нигђе одвести. Напријед нас може повести само конструктиван разговор, утврђивање чињеница и минималног заједничког садржиоца. Један такав људски минимум је да нема љубави за убице цивила. Али тај тешки задатак не могу данас изнијети ни политичари ни ТВ емисије ни НВО сектор. Могу га изнијети само људи различитих мишљења спремни да сједну за исти сто без намјере за такмичењем.
А има их, него ћуте. Од муке или јер су паметнији, то не знам.

Небојша Бабовић

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Колика то нама ”група грађана” поставља ултиматуме и помало пријети немирима?
Next Article О (не)могућој комуникацији. Има ли разумијевања без љубави?

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Банкарство преко видео позива користи све више грађана

У Србији је закључено 43.318 уговора на даљину између банака и корисника финансијских услуга током…

By Журнал

Милош Ковић: Трагови Срба у земљи Апача

Пише: Милош Ковић У Аризони, у пустињи Сонори, у земљи Апача, под њиховом светом планином…

By Журнал

Кит Вагнер: Слика злочина – једна озлоглашена фотографија америчког колонијалног масакра на Филипинима

Шокантна фотографија злочина који је починила америчка војска на Буд Дају на Филипинима 1906. је…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Култура

Филм – Четири километра на сат

By Журнал
МозаикНасловна 6СТАВ

Грубач: Српске партије у Црној Гори – шампиони ћутања

By Журнал
МозаикНасловна 2Спорт

Пикси: Ако овако настави, Црна Гора иде у Њемачку

By Журнал
ДруштвоНасловна 6

Православна Гимназија „Свети Сава“ од јесени у Подгорици

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?