Пише: Слободан Шоја
Суверено је право сваке земље, односно министарства спољних послова да прогласи некога персона нон грата. Али кад Република Хрватска прогласи непожељном особу која је дан раније постала број два црногорске Владе, Алексу Бечића, потпредсједника задуженог за безбједност, одбрану, борбу против криминала и унутрашњу политику, умјереног и опрезног политичара који у јавним изјавама никад није критиковао Хрватску, онда је то знак да је посриједи нешто сасвим друго.
Прво у времену општег историјског ревизионизма на тлу Европе у којем поражени у Другом свјетском рату, покушавају релативизирати властиту кривицу или спречавати да се она помиње (а клима је таква да је то сасвим могуће!) и у времену политизације људских трагедија, Хрватска не дозвољава једној сувереној држави да донесе резолуцију у којој се износи само истина и ништа више. Уз то земљи која је недавно у УН гласала за Резолуцију о Сребреници. Оваква реакција Хрватске човјеку здравог разума је несварљива и боље би било да се Хрватска суочи са властитом прошлошћу него што другима не дозвољава да је подсјећају на њене неоспорне велике и монструозне гријехе.
Али и то је мање важно. Овим потезом, Хрватска тренира властиту строгоћу над слабијим од себе јер оним јачим не може и не смије ништа. Невидљива и небитна у Бриселу, економски руинирана, кримогена и нетрпељива, искомплексирана и охола, Хрватска даје знак свим Балканцима, поглавито житељима Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе, да ће наша европска будућност зависити углавном од Хрватске која би једина могла спречавати напредак преговора око чланства. Па ако желимо ући у Европу не би требало да се играмо већ да понизно клекнемо и гладамо како да задовољимо све каприце хрватских власти. Ово је тек само почетак, праве и горе ствари тек долазе. Нека Србија и Црна Гора раде шта желе, али наше власти би у старту требале да се поставе врло одлучно и не дозволе понижења којих ћемо се сигурно нагледати.
Извор: Фејсбук
