За кратко време колико је званично Твитер у његовим рукама Маск је успео да направи поприличну пометњу, што није баш најбоље за бизнис. Објавио је да ће половина запослених остати без посла, што је мало боље од најављиваних 75 одсто. Маск каже да Твитер дневно губи четири милиона долара и да се трошкови морају смањити, тако да планира да отпусти све за које процени да нису неопходни.
Да кренемо од бизарнијег. У својој кампањи да натера кориснике да плаћају за верификоване налоге Илон Маск, односно Твитер, укинуо је такозвани плави штиклир, налог руског председника Владимира Путина. Шта је ту бизарно? Дало би се претпоставити да би Путин радо заиграо по новим, Масковим правилима и платио осам долара месечно за верификацију, када би постојала могућност за плаћање из Русије. А укинута је због санкција уведених у фебруару. Увођењем плаћања Твитер је индиректно санкционисао све руске аутентичне налоге, па сада свако може да буде Путин. Или Медведев, који је баш активан на Твитеру.
Ко год вам каже да зна шта ће се дешавати са Твитером од како је Маск узео дизгине у своје руке, фолира вас и нема појма. Шта ће бити не зна ни Маск лично, он своје планове и одлуке мења свакодневно, па и чешће. Прво је најавио да ће претплата бити 20 долара. И то је питао никога другог до писца Стивена Кинга, иначе љутог због те најаве, да би се одмах предомислио и определио се за осам, односно 96 на годишњем нивоу. Не знамо још какав је оџив, али знамо да многи либерално оријентисани корисници прете да ће прећи на мрежу Мастодон (мастодон.социал је адреса). Неки су то већ и учинили, па се на тој мрежи превише прича о Твитеру уместо о свему осталом, чему друштвене мреже треба да служе.
За кратко време колико је званично Твитер у његовим рукама Маск је успео да направи поприличну пометњу, што није баш најбоље за бизнис. Објавио је да ће половина запослених остати без посла, што је мало боље од најављиваних 75 одсто. Маск каже да Твитер дневно губи четири милиона долара и да се трошкови морају смањити, тако да планира да отпусти све за које процени да нису неопходни.
Поменута објава да ће верификовани налози морати да се плаћају изазвала је бес код већег и одушевљење код мањег броја верификованих корисника, углавном познатих личности, уметника, спортиста, политичара. Ова мера није нелогична, ко има значајан број пратилаца и одговарајући утицај не би требало да се секира за тих осам долара. Нарочито институције. Међутим, нејасно је шта се за тај новац добија. Најпре, да ли свако ко плати осам долара има право на верификацију и да ли та верификација гарантује да се ради о особи која користи сопствени идентитет на Твитеру? Или за осам долара добијам могућност да се пријавим као Петар Пан или Мали Принц док Твитер, заправо, за тај новац чува мој идентитет (неспоран, јер се плаћа преко банке, не спомиње се плаћање криптовалутама које би могле да сакрију идентитет корисника)?
У првом случају Твитер би можда и могао да профитира, делом зато што трошкове покривају претплатници, а делом и јер би могао да постане озбиљнија мрежа од конкуренције, са већом одговорношћу за изговорено. Но, та је политика још недоречена, па је прерано прогнозирати куда би могла да води.
Еуфорични Маск је постовао да је “комедија опет легална” на Твитеру, али само дан касније је “појаснио” да он одлучује шта је смешно. А није му никако било смешно што су неки од “плавих” корисника своја имена заменили његовим, и неко време твитовали претварајући се да су он. Одмах је наложио да им се налози трајно укину. Јер, по Маску, пародија није комедија сем када он пародира.
Прича о Твитеру под Маском неће имати закључак док он не постави прецизна правила за бивање на тој мрежи, а то се још не назире. Будући да је подржао републиканце на управо одржаним међуизборима, рачунајте да времена и финансирања за поигравање има до новембра 2024.
Зоран Станојевић
Извор: Време
