BDP i doprinos vlasti u Srbiji Ajnštajnovoj teoriji relativiteta
Proizvođači poluistina znaju da se one lakše gutaju od laži. Zbog toga ih vlast u Srbiji (pogrešno bi bilo nazvati je srpska vlast) proizvodi i lansira po mnogo većoj stopi od rasta BDP i drugih ekonomskih podataka za koje je NJEGA sramota da kaže koliko su dobri. Najnovije servirane (ali najnovije samo u ovom trenutku) su:
BDP u nivou hrvatskog, a sledeće godine i veći.
Ova poluistina je u kuhinjama medija, a po proverenom receptu vlasti višestruko zaslađena, potom višestruko servirana. Međutim, spletom nekih čudnih okolnosti vlast nije obznanila da je mnogo bolji pokazatelj ekonomskog napretka neke države BDP po glavi stanovnika, a tu Srbija prema podacima Svetske banke za 2020. godinu u Evropi zauzima šampionsko deseto mesto od pozadi sa 7.6662,2 američkih dolara po stanovniku, dok Hrvatska ima 13.828,4 američkih dolara. Iza Srbije su ekonomski džinovi:
Belorusija 6.411,2 USD;
BiH 6.031,6 USD;
S. Makedonija 5.888,0 USD;
Albanija 5.215,3 USD;
Moldavija 4.551,1 USD;
Gruzija 4.278,9 USD;
Jermenija 4.267,5 USD;
Azerbejdžan 4.214,3 USD;
Ukrajina 3.726,9 USD.
Vlast je svakako zadovoljna što smo kao lideri u regionu (za sad) pretekli BiH, Severnu Makedoniju i Albaniju. No ako se Srbija uporedi sa afričkim zemljama vlast ima još više razloga za slavlje. Srbija je (za sad) ubedljivo prva, dok je slede Ekvatorijalna Gvineja sa 7.143,2 dolara po glavi stanovnika i Gabon sa 7.005,9 dolara po glavi stanovnika.
Na ponos vlasti Afrika nije jedini kontinent gde Srbija vodi po ovom pokazatelju. Drugi je Antarktik.
Ovakvom uspehu vlasti u Srbiji su još doprineli smanjenje broja stanovnika zbog bele kuge i odlaska u inostranstvo, kao i promena obračuna BDP koji je sproveden od 2014. po direktivi EU, pa u BDP sad ulaze i:
-Izdaci za istraživanje i razvoj
-Izdaci za izgradnju odbrambenih sistema
-Dohodak od ilegalnih aktivnosti (prostitucija, prodaja narkotika, siva ekonomija, rad na crno, šverc duvanskih prerađevina). Politička prostitucija se nažalost ne uračunava. Da je tako, rezultati Srbije bi bili mnogo bolji.
Promene u obračunu su uvedene jer su u nekim zemljama EU prostitucija i prodaja narkotika legalizovane. Po proceni ovdašnjih vlasti u periodu od 1997. do 2013. nabrojano je uvećalo BDP Srbije za 7 % godišnje, pri čemu izdaci za istraživanje čine 1%, a ostalih 6% druge nabrojane stavke. Tome treba dodati korupciju (auto putevi, javne nabavke bez tendera) koja takođe uvećava BDP. Procenjuje se da ona iznosi zaprepašćujuće skromnih 1% BDP. Slučajno ili namerno procenjeno je da je učešće korupcije u BDP istovetno učešću izdataka za istraživanje i razvoj. Zli jezici bi rekli da je korupcija naša razvojna šansa jer su novci od korupcije upotrebljeni za razvoj, te veća korupcija znači i veća izdvajanja za razvoj. Prostim sabiranjem dolazimo da je BDP novom metodom obračuna uvećan za 8%. Prema tome, znani (metro čija je cena koštanja od početnih dve došla za sad na šest milijardi evra, nacionalni stadion, regulacija reke Morave, auto putevi) i neznani budući udruženi koruptivni investicioni poduhvati će u vremenu pred nama obezbediti uspešan razvoj Srbije.
Svetski prosek BDP, za 2020. iznosi 10.909,3 dolara po glavi stanovnika a za države EU 34.114,9 USD. Pre nego što vlast u Srbiji za ove rezultate okrivi Đilasa, bivšu vlast, domaće izdajnike i strane plaćenike, međunarodnu zaveru, plivajući zamajac, antivaksere, sunčeve pege i marsovce, pa i samu Svetsku banku još samo dva podatka od iste institucije. Godine 2008. je učešće javnog duga u srpskom BDP bio 29,2%, a 2020. 56,8%.
SAD su se koristeći Kejnsovu teoriju o umnožiteljskom doprinosu državnih investicija izvukle iz velike ekonomske krize tridesetih godina prošlog veka. Po toj teoriji radnici na velikim državnim projektima (regulacija toka reke Tenesi, auto putevi) će plate iskoristiti za kupovinu potrošnih dobara, čime će se pokrenuti laka industrija i trgovina, te će radnici u tim granama takođe iskoristiti svoje plate u tu svrhu, što će pokrenuti novi talas investicija i tako dalje, a to će u krajnjoj liniji uvećati američki BDP. U slučaju Srbije državne investicije nemaju umnožiteljski, nego deliteljski efekat jer se stranački neradnici međusobno tale.
Ajnštajn je teoretski objasnio relativan odnos prostora i vremena, a vlasti u Srbiji u praksi dokazale relativan odnos investicija i BDP koji u američkom slučaju može biti umnožiteljski, a u srpskom deliteljski.
Povećanje cena struje neće biti za stanovnike.
Međutim privrednici će kroz cene proizvoda i usluga to povećanje naplatiti stanovnicima. Vlast na to povećanje može reagovati sa nekoliko kratkoročnih mera i jednom dugoročnom. Kratkoročne mere bi bile korišćenje državnih rezervi, ali te rezerve imaju dno, čak i u Srbiji, interventni uvoz, što dovodi u minus trgovinski bilans a povećava javni dug, propisivanje maksimalnih cene za životne namirnice što dovodi do nestašice tih namirnica.
Dugoročna mera bi bila uvođenje sistema par – nepar. Po tom sistemu stanovnici rođeni parnim danima jeli bi parnim danima i imali pravo tih dana na parni broj obroka odnosno najviše dva, a neparnim bi preskakali obroke. Oni rođeni neparnih dana parnim danima ne bi jeli, a neparnim danima u prvoj polovini meseca bi imali pravo na jedan obrok, a u drugoj polovini na tri. Za vreme državnih praznika i za rođendan predsednika ova mera se ne bi primenjivala. Ova mera bi takođe bila najbezbolnija i dala bi najbolje rezultate jer je većina stanovnika Srbije odavno koristi, ali više ne bi vladao haos, već uređeni sistem. Tome bi doprinelo i obavezno nošenje maski po stanovima, čak i za vreme jela. Kontrolu bi vršila komunalna policija i savesne komšije.
Zeleno rudarstvo
Ministarka Mihajlović i njen saučesnik (ljubitelj Vebera) u udruženom zajedničkom antiekološkom zločinačkom poduhvatu u svom (ne)činjenju za dobrobit Srbije su namerni da otvore rudnike litijuma u Srbiji, koji će gle čuda jedini u svetu i vasioni biti neškodljivi za životnu sredinu, ako je neće i unaprediti baš kao što je slučaj sa osiromašenim uranijumom koji je dobar za zdravlje kako čusmo od ovdašnjih NATO mirotvoraca. Po tome su u saglasju sa Angelom Merkel, koja je to isto zatražila od vlasti u Srbiji. Kroz istoriju se pokazalo da su nam Nemci jedni od najvećih prijatelja, dokazavši to u prethodnom veku bar tri puta. Pošto je već tako, dobro bi bilo da ovaj par taj izum proda Nemačkoj koja ima mnogo veće rezerve litijuma nego Srbija, to jest najveće u Evropi. Ne mora to biti tradicionalno nemačko–srpski odnos pedeset prema jedan, odnosno sto prema jedan, pristaće Srbi i na manje, jer prijateljstvo nema cenu.
Slatke poluistine i masne laži prijaju i lako se gutaju, ali su štetne po zdravlje. Istina je gorka ali lekovita.
Ljubiša Spasojević
Izvor: Stanje Stvari
