Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Најтежа дисциплина у анализи савремене црногорске друштвене стварности јесте тражење јасних принципа у наступу појединих политичких фактора. Поготово у наступу ДПС-а и његових медијских промотера. Најновији ршум принципа види се приликом њихове анализе посљедица обзнане транскрипта Скај апликације. Они, наиме, једним гласом говоре како то нијесу валидни докази, како то „тек треба утврдити“ и сл….
И све би то могло да се схвати на нивоу принципа и прописа, када из истих тих уста не бисмо слушали оркестрирану пјесму: Црква води Владу; клерикализација државне управе; Влада договорена у Острогу….итд.
Питам се, како могу они људи, којима Скај преписке нијесу довољно јасни докази, базирати своје ставове на причама рекла-казала, типа: ко се састао у неком манастиру, И који попови врше кадровски утицај у новој власти? Може ли се политичка пропаганда заснивати на тим неоснованим причама и маглама на једној страни, а тражити „длака у јајету“ међу документима који дискредитују улогу неких људи који су вам били политички блиски – на другој?
До читања у сљедећем броју….
