Свако уверење да том великом, и најмногољуднијом земљом на свету руководи један једини човек је потпуна бесмислица
Си Ђинпинг је ове недеље трећи пут изабран за председника Народне републике Кине и председавајућег Централног војног савета Кине на 14. Свекинеском народном конгресу, уједно поставши и једини председник Кине коме је додељен трећи петогодишњи мандат.
Док западни медији и коментатори овај развој догађаја виде као учвршћивање Сијевог личног „гвозденог стиска“ („Гардијан“) или немоћ кинеске „безубе легислације“ („Политико“), новинар Бранко Жујовић за РТ Балкан указује да такви закључци произлазе из дубоког неразумевања кинеског погледа на свет и сопствену политику, и да, као такви, представљају велики „промашај“.
„Кина последњих година институционално прегрупише своју државну моћ, очекујући у наредним годинама и деценијама интензивнији ривалитет са САД“, оценио је Жујовић, истакавши да се трећи Сијев мандат треба посматрати у том светлу.
Свако уверење да том великом, и још најмногољуднијом земљом на свету руководи један једини човек су потпуна бесмислица, напоменуо је он.
Он је подсетио да се слична тенденција могла уочити у још једном великом кинеском политичком подвигу у скорашњој историји, односно политику отварања према свету, који је Кина спроводила под Денг Сјаопингом, који, подсећа саговорник РТ Балкана, није био ни председник ни премијер, већ је био на челу војне комисије и обављао функцију председника Свекинеске народне политичке консултативне конференције.
„Кина гради свој властити политички систем, који није, уско посматрано, једнопартијски. Он је у матичном делу Кине – без Хонг Конга, Макаа и острва Тајван – сачињен од Комунистичке партије Кине, али и још осам некомунистичких партија чије деловање на Западу није видљиво. Неко би рекао да су то политичке икебане унутар њиховог политичког система, али те партије су и те како активне“, указао је Жујовић.
Си, Кина и настанак мултиполарног света
Жујовић сматра да ће Си „апсолутно“ бити посматран у другачијем светлу у међународним дипломатским круговима након успеха кинеског посредовања у обнављању дипломатских односа Саудијске Арабије и Ирана.
Наш саговорник истиче да је Си, уз руског председника Владимира Путина, на персоналном нивоу већ био најутицајнији светски лидер, али и лидер који активно учествује у мењању глобалних геополитичких односа, на шта указује отварање Саудијске Арабије и других блискоисточних земаља ка Пекингу.
„Очигледно је да се односи у свету мењају, да те промене не генерише само Русија својим отпором у Украјини, већ и да Кина и те како активно учествује у томе, иако се то не види на први поглед“, рекао је Жујовић за РТ Балкан.
Васкрсавање кинеске националне империје
„Дакле, понављам, не посматрамо ствар из Париза или Берлина, посматрамо из Пекинга. Тамо васкрсава кинеска национална империја, а не некаква комунистичка деспотија“, рекао је Жујовић.
„Ова модерна Кина са комунизмом нема никакве везе, она свакако употребљава, у идеолошком смислу, марксизам и идеју левице да би одржала своје друштво на окупу, али ми имамо посла са васкрслом империјом која следи властите традиције и нема намеру да се покори европским или европским традицијама, ма какве оне биле“, закључио је наш саговорник, подсетивши да Кина очекује интензивирање ривалитета са САД, и да због тога компонује своју државну моћ око Си Ђинпинга.
Извор: РТ.рс
