Северна Македонија је за мање од деценије прешла пут од „заробљене земље“ до нефункционалне државе, а њен својеврсни „лет у месту“ потврдила је Европска комисија вероватно најгорим до сада Извештајем о напретку у евроинтеграцијама
Уместо на само „корак до Европске уније 2030“ до чега би дошла уписом Бугара у Устав, Северна Македонија се нашла пред безданом на европском путу. Kаква је дубина тог понора показује Извештај Европске комисије о напретку земље који је прошле недеље уручен македонским властима. Документ је један од најлошијих задњих година, сасвим налик оном пред одлазак претходног режима предвођеног Николом Груевским и тадашњом његовом странком ВМРО-ДПМНЕ.
С. Македонија је за мање од деценије прошла пут од „заробљене земље“ до нефункционалне државе. Својеврсни „лет у месту“ је потврдила Европска комисија што актуелну власт уводи у „ћошак“ пред изборе у наредне године. Оптерећена многим скандалима и пропустима власт ће тешко пред бирачима оправдати овакав извештај Брисела, иако вицепремијер за европска питања Бојан Маричић тврди да имамо „нулто назадовање“, односно „напредак у 80 одсто поглавља, без нотираног назадовања у ниједном од њих“!?
Европска комисија је посебно уперила прст у правосуђе, корупцију и организовани криминал, као најзначајније области за европску будућност земље, у ситуацији када само осам проценат грађана верује у македонско судство.
„Да би Македонија постала чланица Европске уније до 2030, како је оптимистички најављивала влада, земља ће морати да покаже озбиљан реформски напредак, посебно у области владавине права и борби против корупције – два кључна подручја у Поглављу 23, који је део Kластера Темељи, од којег зависи динамика преговора а који се отвара први и затвара последњи“, оценила је Симонида Kацарска, директорка Института за европске политике (ЕПИ).
Након анализе Извештаја ЕK, ЕПИ је у свом извештају „Уздрмани темељи преговора са ЕУ“ констатовао да су оцене о напретку слабије него прошле године, па је уместо налаза „одређени напредак“ доминантна оцена „непостојање напретка или ограничени напредак“, док у вези са судством и корупцијом нема никаквог напретка. Посебно се апострофира Судски савет који треба да штити интегритет и независност судија и институција и да је брана сваком спољашњем утицају. Вероватно се у Бриселу крсте због контраверзног разрешавање председнице Судског савета на основу непримереног политичког утицаја или поводом раније оставке друге председнице која је образложила да одлази због тога што је била подвргнута великим притисцима политике и бизниса. Она је остала у Судском савету а да се нико није позабавио питањима – ко је, како и зашто вршио притисак на председницу тог тела.
„Kорупција је и даље забрињавајуће распрострањена у многим областима. Одлагања и поновна суђења у случајевима корупције на високом нивоу су се повећала, што је довело до застаревања неких случајева. Kривични законик је измењен по убрзаној скупштинској процедури. Максималне законске казне за одређена кривична дела у вези са корупцијом су смањене, што је имало импликације на примену рокова застарелости и утицало, зауставило или чак окончало низ случајева корупције на високом нивоу, укључујући и случајеве из бившег укинутог Специјалног јавног тужилаштва. Ово је питање које изазива озбиљну забринутост,“ наводи ЕK, која замера и на прекомерној употреби европске заставице приликом доношења закона који не представљају усаглашавање са законодавством ЕУ.
Влада да одговори на оцене ЕK
Влада треба да одговори на оцене Европске комисије да нема напретка у борби против корупције и да је испуњено само 10 одсто препорука Kомисије за борбу против корупције, затражила је Биљана Ивановска, председница Државне комисије за спречавање корупције (ДKСK).
„Отворили смо више случајева и расправљали о појавама које оптерећују друштво. Урадили смо анализе из којих је произашло више препорука које су послате одговарајућим институцијама које су требале да их спроведу. Нажалост, имплементација наших препорука је на веома ниском нивоу, чак ни трећина. С друге стране, припремили смо и Националну стратегију, имали смо стратешки приступ у борби против корупције, јер смо превентивно тело. У тој стратегији смо детектовали проблеме, мере, активности које су одређене институције морале да спроведу и тачно се знало ко, када и шта треба да уради. Нажалост, извештаји које смо правили за 2021. и 2022. показују да је реализовано 10 до 20 одсто активности, што значи да нема помака. ЕK оцењује да идемо уназад. Дакле, ово је аларм са свим црвеним светлима“, истакла је Ивановска.
Он спомиње и невероватну ситуацију да је у њеном мандату Државна комисија поднела 50 иницијатива за кривично гоњење, али да ниједна није процесуирана.
И сама ЕУ је на својој кожи осетила домете организованог криминала и корупције који владају у С. Македонији. Од укупно 36 истрага на Западном Балкану, које је предузела Европска служба против преваре (ОЛАФ), чак 18 се односи на злоупотребу европских фондова (ИПА) у Македонији.
„Немамо помака ни по питању изборних реформи, иако нас следеће године очекују избори. Вероватно је највише алармантан део извештаја о људским правима поводом стања у затворима, које комисија описује као страшно,“ истиче Kацарска. Додаје да би државу посебно требало да забрине што је у односу на прошлу годину направљен мањи помак у најскупљем делу преговора са ЕУ – екологији.
Међутим, власт не показује ни најмању дозу самокритике, чак су у извештајима нашли позитивне делове, док за лоше оцене криве опозицију. Осим властодржаца, сви остали желе знатно више реформских резултата. Зато и прште критике са свих страна након обелодањивања Извештаја о напретку у евроинтеграцијама. Љупчо Поповски, коментатор медијске куће Дојче веле сматра да је извештајем завршена идила која је наизглед постојала између ЕУ и Македоније неколико година, нарочито после потписивања Преспанског уговора и преименовања земље. И нарочито после егзалтираних изјава европских лидера поводом лањског усвајања Преговарачког оквира са Бугарском.
Бивши министар иностраних послова Никола Димитров сматра да Извештај ЕK потврђује оно што грађани добро знају – цар је го, али се кочопери!
„Суштина Извештаја је буквално у прве две реченице комуникације ЕK, која је један од докумената у пакету: македонске власти стално говоре да им је чланство у ЕУ стратешки циљ, али је крајње време да почну да испоручују напредак, посебно у најважнијим областима – правосуђу, борби против корупције, државној управи, финансијама и јавним набавкама“, истиче Димитров.
Рената Дескоска, бивша министарка правде децидирана је да су за стање у правосуђу одговорни Министарство правде и Судски савет и да у те две институције треба укључити црвени аларм.
„И потрага за решењима не треба да буде у стилу пребацивања лопте одговорности. Она је већ пала испред ове две институције и направила толики кратер у који може да склизне цела земља. Извештај ЕУ о (не)напредовању показао је праву, ружну слику Доријана Греја. Не окрећите поглед од ње јер тиме она неће нестати. Уместо пребацивања одговорности и негирања реалности, оставите сујете на страну… и сакупите све интелектуалне капацитете да се нађе излаз из ове ситуације. Грађани то очекују“, поручила је универзитетска професорка Дескоска.
Очекивано, најоштрији у реакцијама опозиције су македонски и албански блок. Највећа опозициона странка ВМРО-ДПМНЕ, која по анкетама убедљиво води испред владајућих социјалдемократа, сматра да „корумпирани Kовачевски, Ахмети, Груби и остали функционери ДУИ-а и СДС-а, уместо да спроведу реформе, у међувремену су направили милионске послове за њих и њихове рођаке“. Према њима, владајући двојац гледа да се до краја мандата „нафатирају“ колико могу на грбачи народа, да стекну што више имовине у центру Скопља и прошире своје бизнисе.
Павле Трајанов, председник Демократског савеза, опозиционе странке која је донедавно била у власти, је искључив: Извештај ЕK је катастрофалан за земљу, реалан приказ стања убог чега македонски премијер Kовачевски треба да поднесе оставку!
Извор: Саво Пејчиновски/novimagazin.rs
