
Ново откриће израелских археолога може бити једно од најзначајнијих археолошких налаза у модерној историји, јер не само да репродукује библијски текст, већ и потврђује традиционално, конзервативно схватање временске линије Старог завета. Сензационално откриће је 24. марта објавио Скот Стриплинг са Института за археолошка истраживања при Библијској богословској школи у граду Кејти, Тексас, САД.
Сензационално откриће је пресавијена оловна плоча дужине два центиметра и ширине центиметар са хебрејским натписом од 40 слова који помиње догађаје на гори Ебел из Књиге поновљених закона 27:15-26 и Књиге Исуса Навина 8:30, када Израиљцима бива јављено да ће бити проклети ако не послушају Бога. На мјесту гдје се у античко доба налазила гора Ебел пронађена је плоча у којој се име Божије помиње два пута. Што је још важније, текст је „вјековима старији од било ког познатог хебрејског натписа из древног Израела“, наводи се у саопштењу Института за археолошка истраживања. Лабораторија у Прагу је скенирала плочу. Транскрибовани текст гласи: „Проклет, проклет, проклет — проклет од Бога ЈАХВЕА. Умријећеш проклет. Проклетство, сигурно ћеш умријети. Проклет од ЈАХВЕА – проклет, проклет, проклет.”
„Ако мерите важност археолошког налаза на скали од један до 10, онда је ово дефинитивно налаз који се стоји у тачки десет“, рекао је Стриплинг на конференцији за новинаре. Његов значај се не може прецијенити… Немогуће је пронаћи одређеније доказе који би подржали [библијски] текст, једноставно је немогуће замислити нешто веће од овога. Не могу чак ни да вјерујем да смо пронашли такав артефакт.“ Према прелиминарним лабораторијским подацима, каже Стриплинг, плоча датира из касног бронзаног доба, односно 3300-1200 година прије нове ере, што значи да је њена старост око 3-5 хиљада година.
Секуларни критичари традиционалног датирања Старог завјета често датирају излазак из Египта и освајање Ханана у много касније вријеме – и тиме доводе у сумњу истинитост Светог писма. Ови критичари тврде да Петокњижје није могао да напише Мојсије, као што Библија тврди, јер хебрејско писмо није постојало током његовог земаљског живота. Међутим, чини се да текст плоче потврђује Мојсијево ауторство. Тако, према Стриплингу, ново откриће потврђује библијски текст.
„Нико више не може непоколебљиво тврдити да библијски текст „никада није могао бити написан прихе персијског периода (559-331. п.н.е.) или хеленистичког периода (323-30. п.н.е.)“, као што ј су до сада тврдили уважени критичари“, тријумфује научник. – Сада имамо све разлоге да период библијског текста датирамо много раније. Ово мијења равнотежу научне дебате у корист ранијег датума и побија аргументе оних који сматрају да је Библија каснија компилација.“ Детаљна научна студија са потпуном анализом налаза и транскриптом текста биће објављена у наредним мјесецима, рекао је Стриплинг.
И археолог Гершон Галил са Универзитета у Хаифи сматра да се значај открића тешко може прецијенити. „Такав текст се може наћи, можда, не више од једном у миленијуму“, каже Галил у интервјуу за The Times of Israel. – Нема ништа необично у томе што ће ово откриће бити препознато као једно од највећих археолошких открића у новијој историји. Ово је прво научно потврђено помињање Божјег имена у земљи Израиљској, а помјера период доказане писмености Израиљаца неколико вјекова уназад и доказује да су Израиљци били писмени већ у том древном периоду када су тек стигли у Свету земљу. Сходно томе, могли су да напишу Библију, поготово што текст плоче скоро дословно репродукује фрагмент библијског текста који је дошао до нашег времена.
Извор: Етос
