Култни вестерн снимљен прије 70 година, говори о храбром револверашу који „иде тамо гдје никада прије није био“, док Дарко Рундек у својој пјесми посвећеној овом филмском јунаку каже „моје име овдје од сада значи правда“.
https://www.youtube.com/watch?v=cvSubTB5jhw
Легендарни, неустрашиви лик, који у сценарију „Шејна“ доноси превагу на страни истине и правде, а против насиља – постао је узор многим каснијим културним (музичким и филмским) остварењима.
„Изађи и бори се“… пјева Хаустор, а у складу са напетом муком, готово његошевском и шекспировском. „Бити или не бити“, односно „Нека буде што бити не може“, мучна дилема хероја са великог платна пред насиљем које притиска бројне поштене душе.
Насиље и неправда се нијесу могли уклонити сами од себе, попут неке елементарне непогоде, него су захтјевале јунака који ће „тирјанству стати ногом за врат“. Прича је универзална, мука је исконска, а Шејн дјелује као обичан, нормалан и поштен човјек, наоружан више храброшћу и одважношћу него пиштољем и револверашком вјештином. Шејн је, као један од нас. Реалан, правдољубив и моћан да одагна зло.
Топло препоручујем гледање овог филма као обавезну „литературу“ за нове нараштаје људи. Један од јунака филма је дјечак Џои који је одушевљен појавом овог витеза на коњу, и који упија сваки његов покрет, сваку његову ријеч… Е тај Џои, то смо ми. Неко ново покољење, којима требају јунаци у борби против охолости и надмености. Против сила мрака и таме…
Правда је достижна, а истина је јача од подвала и лажи. Потребно је бити досљедан и до краја одан својим идеалима и узјахати коња право према проблемима. И наравно, никуд без „пар мамуза од злата“.
Пише: Милија Тодоровић
