Цицмил: Била је недјеља ујутро
15. децембар, 2023.
Прилог критици Бајденове “безрезервне подршке”
15. децембар, 2023.
Прикажи све

Славковић: Охридски споразум и Поглавље 35: Да ли признање Косова постаје предуслов евроинтеграција

Косово и Метохија (Фото: РТВ)

Косово и Метохија (Фото: РТВ)

Закључци о евроинтеграцијама Србије које је Савет за опште послове Европске уније донео 12. децембра пренети су на ниво Самита ЕУ-Западни Балкан који је одржан дан касније. Европски комесар за проширење Оливер Вархељи изјавио је тада да су бриселске ћате први пут подносиле извештаје о десет земаља кандидаткиња, као и да се нада да ће на Самиту бити речи о убрзању процеса проширења. Као тема прометнуо се и шест милијарди евра тежак пакет предвиђен за економски развој региона.

Комесар ништа рекао није о нечему што дуго већ није непознато, а опет се свако мало испостави као повод свеколиког изненађења – Европска комисија и шеф европске дипломатије Жозеп Борељ мораће да пре краја јануара 2024. године Савету Европе упуте измене и допуне мерила за Поглавље 35 у приступним преговорима са Србијом. У поглавље би требало да буде укључен француско-немачки план за нормализацију односа Београда и Приштине – што, узгред, све време стоји у тексту плана – као и његов Анекс у Охриду. Све прихваћено, а ништа потписано.

Председник Србије Александар Вучић први пут откад се Самит ЕУ-Западни Балкан одржава није учествовао на састанцима. Да ли да би уживо гледао утакмицу Лиге Шампиона између Црвене Звезде и Манчестер Ситија у Београду, да ли да би учествовао у телевизијској дебати – не с опозиционим политичарима, већ с Миланом Антонијевићем и Биљаном Србљановић – да ли да не би морао да даје неугодне изјаве који дан пред изборе 17. децембра, могућности је неколико. Уместо њега присуствовала је премијерка Ана Брнабић.

Шта је коме спорно у француско-немачком плану

Француско-немачки план, конципиран по моделу споразума две Немачке из 1972. године, предвиђа међусобно уважавање територијалног интегритета и суверенитета Србије и Косова, да Србија призна државне симболе Косова и да се не противи његовом чланству у међународним организацијама. С друге стране, званична Приштина се обавезује на формирање Заједнице општина са српском већином (ЗСО), а ЕУ је, како је назначено, поздравила спремност две стране да „прихвате нацрт статута ЗСО који је странама представила ЕУ, уз разумевање да је потребно даље радити на тој основи“.

Председник Европског савета Шарл Мишел је Самит видео као доказ посвећености европској политици проширења, уз напомену да се од кандидаткиња очекује убрзавање процеса реформи, нарочито у контексту независности судства и владавине права. И баш се ту може наћи тачка спорења.

„Наш Устав експлицитно прописује државним институцијама и председнику да морају да бране територијални интегритет Србије, укључујући и Косово и Метохију. С друге стране, у првом и другом чланом француско-немачког плана се говори баш о територијалном интегритету Косова. Ако би ЕУ уградила текст плана и Анекса у Поглавље 35 без договора са Србијом, радило би се о крају приступних преговора за Србију, а ако би неко у Србији на то пристао извршио би велеиздају“, каже за НИН политички аналитичар Драгомир Анђелковић.

Социолог и политички аналитичар Иван Живков подсећа да овакав развој ситуације не би требало да било кога изненади.

„Вољом најснажнијих чланица ЕУ, али и пристанком Србије, питања чланства Србије у ЕУ и признања независности Косова уско су повезана и то није новост. Још је од Споразума о стабилизацији и придруживању из 2008. године ЕУ показала да на Србију гледа као на своју потенцијалну чланицу и да с њом преговара – али без Косова“, каже Живков за НИН.

Ко коме затвара врата – Европа Србији или Србија Европи

Да се Србија налази између две ватре сугерисала је крајем октобра и председница ЕК Урсула фон дер Лајен која је током посете Београду више пута, што посредно, што отворено, поручила да Европа жели Србију, али под условом нормализације односа с Приштином, што би, како је рекла, значило „дефакто признавање независности Косова“. Слично је поновила и након Самита 13. децембра. Бивши посредник у техничком дијалогу Косова и Србије Роберт Купер отишао је корак даље, рекавши да би Србија противљењем убацивања текста Охридског споразума у Поглавље 35 себи затворила врата ка ЕУ.

Према речима Живкова, искуство учи да након одбијања предлога и планова великих сила следи лошија понуда, можда чак и неке санкције.

„Гледамо то већ више од три деценије и крајње је време да се запитамо шта би значило и како би нам било да смо се мање инатили, да смо мање одбијали, а онда касније драстично ослабљени прихватали неповољнија решења. И докле тако можемо да издржимо, да живимо у неразрешеним конфликтима, вечитим преговорима, са сталним тензијама и кризама због којих не можемо да постанемо равноправни део нашег природног европског окружења“, каже он и, гледе усаглашавања са безбедносном и спољном политиком Брисела, додаје да се у ситуацијама глобалних конфликата право на ситне разлике и парцијалне интересе губи.

„У зависности од сврставања Србије у таквим ситуацијама зависи читав дух односа ЕУ према њој, видело се то у некон поглављу или не“, закључује Живков.

С друге стране, председник Србије Александар Вучић је оно што делује као извесност раније сместио у домен потенцијала, подвукавши да је укључење делова плана у Поглавље 35 могуће, али да би то значило да ЕУ не жели Србију, јер „пријем Косова у Уједињене нације не долази у обзир“. Након одржаног Самита је продужио познату реторику „мож’ да бидне, не мора да значи“, рекавши да „није за француско-немачки план, али да не може да каже да је против, уз наведене ограде“.

„Мислим да ЕУ не би прихватила француско-немачки план као по Србију неповољан да и Србија није слала сигнале да је спремна да га таквог прихвати. Шпанија је у јануару ове године јасно рекла да се не ради о европском, већ о француско-немачком плану. Ако наши званичници кокетирају са Бриселом и изокола поручују да им је такав план у реду, онда шаљу поруку да и Мадрид, али и други, могу да омекшају ставове. Ако ЕУ жели да настави преговоре са Србијом и ако власти у Србији не желе да изврше велеиздају, стране ће морати да се договоре да изнађу модел у којем се територијални интегритет и суверенитет Косова, као и његово чланство у међународним организацијама, не би помињали. То би Београду оставило простора за креативна тумачења која не би подразумевала класично признање“, закључује Анђелковић.

Можда у том кључу треба тумачити резервацију коју је премијерка Брнабић уложила на текст Декларације ЕУ који је на Самиту усвојен, а с којим се Србија, како се наводи „генерално, с резервама, усклађује, као с политичком изјавом и правно необавезујућим документом“. Резервација предвиђа да се Споразум о путу ка нормализацији и његов прилог о имплементацији – речју, француско-немачки план и Анекс – сматрају прихватљивим само у контексту „који се не односни на било какво де факто или де јуре признавање тзв. ’Косова’“, те да усклађивање не значи и признавање чланства Косова у УН, систему организација и агенција УН, нити територијалног идентитета Косова. Е, сад, да ли је текст уложене резервације за унутрашњу или спољашњу политичку употребу, друго је питање. До решења косовског питања, како год решење изгледало, много је отворених и затворених врата, „црвених линија“ које су у марту 2023. године помињали и Вучић, али и шеф српске дипломатије Ивица Дачић, који је месец дана касније изјавио и да је „Вучић (Охридским) споразумом направио добру основу за Србију“. Биће занимљиво чути његову оцену после Новогодишњих празника. Ем ће проћи избори, ем ће доћи неки нови – можда и они између Косова и ЕУ.

Стефан Савковић
Извор: НИН

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *