Необична, смјехотресна и знаковита је тренутна ситуација да идеологију појединих партија више не одређују: симпатизери, гласачи, врх странке и њен тзв. „лидер“ већ тамо нека, из бијелог свијета изнајмљена ПР агенција. При чему, невјероватно добро плаћена ПР агенција, које за потребе само једне изборне кампање умије маестрално растурити сву идеологију и историјску препознатљивост странке- клијента до те мјере да гласачи и структуре партије од чуђења просто морају „отегнути језик до пода“.
У политичком поднебљу Балкана смо у неколико случајева видјели такве радикалне заокрете, од Вука Драшковића до Новака Килибарде, којима су партије посљедично, брзо нестале
Харизма их није спасила од пропасти, потом гађења и подсмијеха. Или случај Мила Ђукановића који је промијенио идеологију, али и гласачко тијело: опирући се на сигурне гласове мањинских народа, док је остале гласове за опстанак на власти „намицао разним марифетлуцима“ уз коришћење силе државног апарата, да би на крају баладе исто тако политички погинуо неког 30. августа. Ипак, једно је сигурно: ломљење партијске идеологије преко кољена је опасна и непожељна појава која може бити кобна.
Евентуалну измјену политике странке прихватљиво је радити поступно, с напрегнутим ослушкивањем „пулса својих гласача“. Иначе, све се може завршити изненадном, тужном позицијом трептања над „разбијеним коритом“. А што се тиче гласачког тијела партија које омркну у једном, а освану у другом руху може им се изразити искрена сућут за тугу која их спопада.
Саучешће ваља изјавити гласачима и симпатизерима, али не и партијским ухљебима који ће „држати под руку“ дотичну партију све да ће се она на сваким изборима мијењати идеологију окрећући је за 180 степени, „под ручном“. Зато је непартијска јавност Црне Горе у огромној предности. Нема за чим да жали, јер јој је одавно јасно да партије не постоје због народа и државе већ због онога што се популарно назива: „партијска клика“ (уски круг људи, клан). И уопште јој нису чудни идеолошки сломиврати, јер су они иницирани жељом партијског клана за влашћу по сваку цијену. Елем, ништа се не смије радити по сваку цијену. То је продавање душе ђаволу. То је губљење себе!
Војин Грубач
Извор: Фејсбук
