Могући европски ембарго на руску нафту погодио би „цијели свијет“, упозорио је Кремљ уочи састанка Вијећа министара.

Велика седмица европске и евратлантске сигурносне и вањске политике почела је данас. Одржан је састанак Вијећа за вањске послове које чине министрарке и министри, а затим је услиједио заједнички састанак с министраркама и министрима одбране, јавља јuratnji.hr.
Задатак Вијећа је припремити потребна документа за самит Европског вијећа, које чине шефице и шефови држава и влада чланица ЕУ, у четвртак и петак. Седмица је велика јер на тај састанак долази амерички предсједник Џо Бајден. Истог ће се дана одржати и ванредни самит НАТО-а, те групе Г7. Све у Брислеу. С циљем усклађивања политика према руској агресији на Украјину.
Могући европски ембарго на руску нафту погодио би „цијели свијет“, упозорио је Кремљ уочи састанка Вијећа министара. „Такав би ембарго имао врло озбиљан утицај на свјетско тржиште нафте, штетан утицај на енергетско тржиште у Европи“, оцијенио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.
Очито је да Американци ту ништа не би изгубили, њихова би позиција била боља него европска, утврдио је на конференцији за новинаре. Таква одлука погодила би цијели свијет – закључио је Песков.
Није неуобичајено да се Песков јавља прије састанака у Бриселу, али ово је изгледа показатељ да Москва забринуто ишчекује исход ове седмице. Који би могао најавити ширење европских санкција на руске енергенте.
У припреми терена за расправу, пољски премијер Матеуш Моравјецки током викенда је позвао да се у нови, пети пакет санкција укључи и блокада трговине с Русијом “што прије је могуће”, укључујући поморски и копнени промет.
Потпуно одсијецање руске трговине додатно би натјерало Русију да размисли би ли било боље зауставити овај окрутни рат – рекао је Моравјецки.
Што није наишло на очекивани одјек у Чешкој, формалној савезници у оквиру Вишеградске групе. Потпуна забрана трговине с Русијом није реална јер четири пакета санкција ЕУ добро функционишу, рекао је чешки министар финансија из Грађанске демократске странке (ОДС) из које је и премијер Петр Фијала.
-Према ономе што сам чуо од колега министара финансија из других земаља, мислим да овај предлог неће добити подршку – рекао је министар финансија. Док чешка влада тврди да промовише најстрожије санкције против Русије, потпуна забрана трговине значила би крај увоза плина и нафте из Русије – што је потез неприхватљив за неколико земаља ЕУ, укључујући Њемачку и Аустрију.
По доласку на састанак ирски и литвански министри изјавили су како би требало санкцијама ударити на руски лукративни енергетски сектор, преноси Ројтерс.
Шефица њемачке дипломатије из странке Зелених, по доласку је изјавила како „слике које стижу из Украјине раздиру срце у грудима“.
Додајући како тиме постаје јаснијим да “ЕУ, свијет који вјерује у поредак утемељен на правилима, мора изоловати овај режим“, реферишући се на Русију.
Но, одбила је да одговори на питање шта би могло подстаћи санкције руском енергетском сектору. Истовремено је у Амстердаму холандски премијер Марк Руте био прецизнији.
-Земље ЕУ још увијек увелике зависе од руске нафте и плина за снабдијевање енергијом и то се не може једноставно прекинути у кратком року – преноси Ројтерс.
-Превише рафинерија у источном и западном дијелу Европе још увијек у потпуности зависи од руске нафте, а с плином је још горе – рекао је Руте. „Морамо смањити ту зависност. Морамо то учинити што је прије могуће, али то не можемо учинити сјутра”.
Ријечи су којима ће се Руте супротставити пољском премијеру, али и балтичким земљама јер их је изговорио након што му је гост био предсједник Литваније.
Пољска и балтичке земље рачунају да ће их на састанку Европског вијећа подржати Бајден који је недавно забранио увоз руских енергената, а слиједило га је УК. Такав се сценарио може очекивати јер би то био изузетно тежак ударац на Москву. Још увијек се чека одговор на питање колики би то био ударац на чланице ЕУ зависне од руске нафте и плина.
Извор: Дан
