Пише: Сандра Петрушић
За сада је 14 људи међу којима и шестогодишње дете животом платило чињеницу да се у „Србији гради као никад у њеној историји“, али на веома чудан начин – пројекти се реализују без икакве транспарентности, не постоји контрола ни уговарања ни трошења новца, за извођаче радова се бирају фирме блиске власти независно од тога да ли су стручне или не, а надзор над радовима је давно заборављена категорија. Нестручност, страначка подобност и избор пројеката у које појединци могу да уграде, једном је морала да дође на наплату, али мало ко је очекивао да ће цена бити баш толико висока.
Надстрешница која се у Новом Саду срушила на људе део је станичне зграде која је реновирана између 2021. и 2022. године и свечано отворена пред изборе у присуству Александра Вучића. Неколико месеци касније поново је почела да се реновира без икаквог објашњења и ново свечано отварање уприличено је петог јула ове године. Имајући у виду нелогичност да је поправка рађена тако брзо након завршених радова, Портал 021 је тада затражио од Министарства саобраћаја и ЈП „Инфраструктура Железнице Србије“ да им доставе уговоре и фактуре у вези са овим послом. Уместо документације, стигао је одговор да се тако нешто не би свидело њиховим кинеским партнерима, конзорцијуму CRIC&CCCC, јер нису сагласни да се „било који подаци из уговора и у вези са уговором достављају трећим лицима пре завршетка пројекта, односно пре добијања потврде о добро урађеном послу“. Ради се о кршењу свих постојећих закона ове земље јер не постоји основ да се јавности ускрати такав податак уколико се не ради о државној тајни, а реконструкција станице није добила тај статус. Јавност, на жалост, јесте добила потврду да то није био добро урађен посао, иако се министар грађевинарства Горан Весић пре само три месеца хвалио да је „реконструкција завршена пре рока и да је у радове уложено 65 милиона евра, а само у зграду и пероне 16 милиона евра“.
За архитекту Слободана Малдинија је урушавање надстрешнице Железничке станице у Новом Саду знак небриге и немара приликом градње и грешка за коју ће након истраге неко сигурно одговарати. „Ово значи прво да је лош пројекат, да је можда добар пројекат али је лоше изведен, да је можда добро изведено а да је био лош надзор над свим тим, можда да је био добар надзор а да је на крају закључак тог надзора био погрешан. Свакако, неко је у том ланцу веома погрешио и видећемо, истрага ће сигурно да покаже о чему се ради. Да ли је лош пројекат, да ли је лош извођач, или је нешто треће, може да буде и нека виша сила у шта сумњам“, рекао је Малдини за Н1 и додао:
„Невероватно је тако нешто да се деси у 21. веку, када имамо механизацију, када имамо све елементе – имамо стандардизацију материјала, градње, свега тога. То је просто невероватно. Знамо да се дешавају случајеви рушења мостова, али то се зна због чега се десило – да ли је због корозије, да ли је због више силе, земљотреса и тако даље. У овом случају не знамо још увек, врло је рано да дајемо некакве прелиминарне закључке, али могуће је и да је људски фактор. Ако је људски фактор, онда смо стварно, стварно на ивици неповерења у институције овде у Србији“.
На жалост, пре него што је истрага уопште отпочела, премијер Милош Вучевић је оправдање потражио у чињеници да је зграда рађена пре 60 година, што би ваљда требало да значи да је одговорност на режиму Јосипа Броза, заборавивши и да су пирамиде саграђене пре 2.900 година, а да се још увек ни на кога нису срушиле. Ипак је додао: „Без обзира што се ради о објекту који је саграђена 1964. године, инсистираћемо да се пронађу одговорни и да одговарају они који су морали да воде рачуна о стању конструкције“. И та срамна изјава је ипак звучала мало боље од оне која је дошла од Весића након питања да ли ће поднети оставку: „Овај део станице није реконструисан и то можете да видите из грађевинске дозволе“.
Ипак, у јавности круже фотографије и снимци на којима се види да се управо око надстрешнице изводе радови.
Из угла стручњака проблем изгледа мало другачије. Грађевински инжењер Александар Опсеница изјавио је ФоНету да „с обзиром на то колико се гради у Србији и шта се све гради, уз овај број инцидената Бог нас све време гледа“ и додао да постоје четири основна корака и процедуре и да је у сваком од њих неко могао да направи грешку која је на крају довела до рушења надстрешнице. Такође да би читав процес морао да се испрати: од јавне набавке, преко тога ко је направио пројекат, ко га је наручио, како су одређени пројектанти, извођачи и надзор, како се то контролише у међувремену, како се издаје употребна дозвола, како се отвара и ставља у функцију такав подухват.
„Ово је знак, као што је знак био и ‘Рибникар’ и шта смо након тога променили – ништа. А списак онога шта би требало да урадимо како се овакве несреће не би понављале је неограничен и инстант решења не постоје“, закључио је Опсеница.
Не само да не постоје инстант решења, него не постоји ни нешто што се зове реакција на упозорење. Председник новосадског одбора Покрета слободних грађана и посланик у покрајинској скупштини Радивоје Јововић је потврдио да су грађани приметили напуклине на станичној згради и да су о томе били обавештене надлежне институције, али да нико није учинио ништа.
„Апсолутно је несхватљиво да се овако нешто деси“, рекао је и додао да ово није тренутак да се играмо са судбинама људи и људским болом, већ тренутак у ком службе морају да ураде свој посао и да сви помогну људима.
Наравно, са тим се слаже и редакција Радара. Жртве и њихове породице су у овом тренутку најважније, а дан после је на свима нама да размислимо шта свако од нас може да уради да се овако нешто више никада не догоди.
Извор: Радар
