Пише: Атанас Ступар
Пред неким датумима заћутите и погнуте главе пустите сузу. Пред другим дигнете чашу и наздравите. Неки вас датуми испуне поносом а неки језом. Има датума који су одређени за шале и чудне новости које ће вас у почетку збунити а касније развеселити и опустити.
И поред 1. Априла који је изабран за Свјетски дан безазлених шала постоје датуми који могу истовремено да вас збуне, изазову невјерицу и насмију. Један од њих је и 15. јануар 1960. године када је Јосип Броз Тито постао почасни члан Савеза возача и аутомеханичара Југославије. Тај датум је проглашен за међународни дан возача и аутомеханичара. Неке земље су прихватиле да га славе и као Свјетски дан возача.
Питам се да ли би по истом принципу и ми могли издејствовати да се за Свјетски државни дан прогласи 13. јул када је Црна Гора 2016. године прославила Хиљаду година своје државности и десет година независности. Хиљада година државности је округла цифра подесна за интернационални јубилеј. Мало је држава у свијету које се могу похвалити државним континуитетом дугим Хиљаду година.
Замислите што би међународна прослава тог датума значила за углед Црне Горе. Тога дана би се албански Предсједник Еди Рама и многи обични грађани, међу којима и сам спадам, угризли за језик. Сви одреда поклонили би се грандиозном јубилеју. Мислим да ни грађанима Црне Горе не би остао криви дио. Задржали би сасвим довољно историје за прославу дана своје државне независности.
Прије десетак година направио сам за свој рачун ревизију Историје наше Хиљадугодишње државности. У том послу као идеја водиља послужио ми је опробани модел рада црногорских историчара. За текст “Набилбордована историја” инспирисале су ме и величанствене поруке са билборда постављених широм Црне Горе путем којих је маја 2016. године одата почаст нашој Хиљадугодишњој државности.
Набилбордована историја
Пише: Ранко Рајковћ
Питао Господ Бог Адама прије истјеривања из Еденског врта: “Чеговић си Адаме“.
Адам је ћутао погледа упртог у земљу, као да отуд очекује одговор.
“Подсјетићу те Адаме“, rече му Господ Бог. “Ти си Адаме из Долине Богова“
Адам радосно ускликну “Из Цетиња сам Господе“
Адамов одговор се сматра првим званичним помињањем Цетиња.
Држава Црна Гора ће се формирати око Цетиња нешто касније.
Када је римски император Цезар обилазио Царство падне му на ум да се одмори на мјесту гдје ће му под оком бити Mare Adriatico et Mare Panonico. Војни стратези одлучише да му поставе логор на врх Ловћена. С Ловћена се пружао лијепи поглед и ка вјечноме Риму и ка Германији, Галији, Британији…
Своју непредвидљивост историја је показала и приликом Цезарове посјете Ловћену. Крај извора Иванова корита затекао се неки тврдоглави Бајица. Бајица је био додатно прчевит јер се налазио на ђедовини. Чим угледа Цезара и његове легије Бајица подвикну: „Погани једне дошли сте ођен да се на моју муку ширите. Вуците се одолен е занаго ако ви ја кренем уско ће ви бит од Корзо Кавура до Понте Роса.“
Превејани ратник Гај Јулије Цезар би задивљен храброшћу горштака па му понуди побратимство. Бајица прихвати, јер није лијепо одбити понуђену част од чојека који ти је доша у кућу. Цезар позва центуриона с најоштријим мачем те се Бајица и Цезар посјекоше по руци и помијешаше крв. Тај догађај се сматра првим војним савезом Црне Горе. У част савеза Цезар поклони Бајици викендицу која се у оно доба зваше палата, на своме имању између ријека Мораче, Зете и Ширалије у насељу које се називаше Дукљом а које се и дан данас налази на истом мјесту под истим именом али у рушевинама.
Кога све памте Свети Стефан, Милочер, Краљичина плажа (други дио)
Двије хиљаде и кусур година послије првог војног побратимства, Црна Гора склопи ново у граду Бриселу. Овога пута у прст се боцнуше један Викинг и један Катуњанин говорећи “Мир, мир, нико није крив” и здружише се у савез по имену НАТО. У част новога савеза Црна Гора поштујући стари обичај понуди Нато побратимима да одаберу мјесто на Маре Адриатицо гдје ће одмарати своје свијетло оружје- тенкове, бродове и авионе прије славних похода копном, водом и ваздухом на непослушне им народе. Имала је Црна Гора између ова два и других војних савеза, али су се они показали неуспјешним, неискреним и штетним по њу.
За разлику од ратничке, мирнодопска историја Црне Горе напаја се из много више извора што клобучају посвуда у нама и око нас, али и из широке лепезе разноразних датума који се кандидују за потенцијалне рођендане нашег државног бића. Могуће да је држави Црној Гори претходило стварање нечег сличног у Месопотамији, Кини, Индији или у врховима Анда.
Неки се наши публицисти и историчари позивају на подстанарске уговоре с Кадмом и Хармонијом, на први мандат Набукодоносора, на пикантерије из Теутиног доба, други се куну у археолошке налазе уништене од стране грађевинске мафије. Што год да је, док се не разбистре магле древне, древније и најдревније црногорске историје, дужност нам је држати се онога што поуздано знамо. А знамо да се у историјским записима раздобље од хиљаду година назива Миленијум.
По чему је Хиљада година наше државности добила име ако не по велелепном мосту Миленијум који подигосмо преко непловне ријеке Мораче и свечано га пустисмо у саобраћај уочи референдума којим Црна Гора избори државну независност. Подгоричком мосту Миленијум прво смо изградили потпорни стуб, затим уз помоћ тога стуба мост подигли на сајле, а онда потпорни стуб обурдали у плитку ријеку како би мосту повећали лучни распон, учинили га љепшим, модернијим и много скупљим.
Мост Миленијум нас је инспирисао како да направимо и Миленијумску Историју Црне Горе. И напарависмо је. Направисмо историју на сајлама, историју која функционише без потпорних елемената, историју коју можемо разапети између најудаљенијих веременских периода, историју која ће нас учинити древнијим и драгоцјенијим народом. Зато смо и смислили слоган „Деценија обнове независности. Хиљаду година државности. Да је вјечна Црна Гора“, под којим ће савјесни грађани Црне Горе прослављати 2016. годину.
Слоган ће својим општераширеним поздравом “Ђе си легендо” подржати и омладина Црне Горе што ће допринијети још већој популарности пројекта-јубилеја “10 + 1000”. И не само то. Весели поздрав младих “Ђе си легендо” дословно најављује и следећи, још значајни Владин пројекат “20 + 2000”, којим ћемо за десет година када будемо славили двије деценије независности, прославити и двије хиљаде година првог црногорског војног савеза склопљеног на Ловћену. Паметна омладина! Све наше Миленијуме, због којих смо постали то што јесмо сажела је у три ријечи : “Ђе си легендо“!
Извор: ИН4С
