У Црној Гори се не појављују нове ријечи али се у језичком оптицају често нађу и врло брзо рашире појаве за које треба смислити нову, одговарајућу ријеч. У свијету управо новокованице најчешће постају ријечи године.
Општеприхваћено је да се на крају године сумирају резултати и бира оно најбоље и најупечатљивије, малтене у свему и свачему, што је означило одлазећу годину. Тај обичај није мимоишао ни ријечи. На крају године проглашавају се нове, најпопуларније, и најчешће употребљаване ријечи у тој години. У великим језичким културама ријечи године проглашавају реномирани речници. У Енглеској је то први почео да ради Оксфордски речник.
Послије Оксфордског своје ријечи године бирали су уредници речника Вебстер, Робертс, Колинс, Кембриџ итд.
У Црној Гори нема лексикографских институција које би тај посао урадиле или се по угледу на сродне институције бавиле ријечима чија је употреба у Црногорском друштву највише скочила односно учестала током одређене године.
Покушај издавања нашег првог речника неславно се завршио. Сјетите се да је први том речника чим је изашао из штампе (издање ЦАНУ„Рјечник црногорског народног и књижевног језика“) уз велико негодовање наше мултикултуралне заједнице проглашен за атак на друштвену хармонију због чега је хитно повучен из употребе и спаљен. Тачно. Спаљен је. Можда је прво исјецкан па спаљен. Кад сам већ за тему узео ријечи очекујем да ће се неко у догледној будућности позабавити и судбином првог речника који је без икакве сумње имао доста очигледних пропуста. Какав год да је био није заслужио ломачу. Ако смо као друштво укинули смртну казну, ако већ примењујемо институцију помиловања и за најтеже злочине онда је и један речник каква год тумачења ријечи да су се у њему нашла заслужио да га спасимо од средњевјековних инквизиционих манира и институционалне ватре која га је у пепео претворила.
Надам се да због доље описаних ријечи године у Свијету које су се пренијеле и на Црну Гори нико неће тражити да се забрани, уништи и спали овај текст.
У Црној Гори се не појављују нове ријечи али се у језичком оптицају често нађу и врло брзо рашире појаве за које треба смислити нову, одговарајућу ријеч. У свијету управо новокованице најчешће постају ријечи године.
Када сам се већ дохватио посла да пишем о речницима и ријечима које су означиле сваку годину у седмогодишњем низу од 2016. до 2023. године, усудићу се да узгредно обавим језичка прилагођавања свјетских ријечи црногорском друштвеном амбијенту.
Ријеч године први пут ме заинтересовала 2016-те. Тада је за ријеч године изабрана ПОСТИСТИНА. Звучала ми је као оксиморон. Као да кажемо Истина је да нема више Истине јер је наступило доба ПОСТИСТИНЕ. Политичка збивања у Црној Гори те 2016. године на најбољи начин су потврдила смисао ПОСТИСТИНЕ. На дан парламентарних избора догодио нам се наводни државни удар. Стрефио нас је баш у вријеме када је Оксфордски речник за ријеч године прогласио ПОСТИСТИНУ. Доказивањем ПОСТИСТИНЕ мала Црна Гора је искорачила у будућност.
Оксфордски речник је саопштио да ПОСТИСТИНА одражава стање у којем су чињенице мање важне од емоција. Сјећам се да су као примјере за ПОСТИСТИНУ споменули излазак Велике Британије из Европске Уније и побједу Доналада Трампа на изборима у Америци. То су за њих биле превазиђене ствари на које не треба обраћати пажњу јер као да се нијесу десиле. То су биле истине које треба избрисати и на њих заборавити чим прије, јер су много важније емоције с којима смо их доживјели од њих самих као неспорних истина.
По истом принципу и лажни државни удар у Црној Гори био је прави примјер ПОСТИСТИНЕ, односно догађаја у којему ИСТИНА није играла никакву улогу. И код нас су биле битне само емоције повезане с наводним државним ударом. И заиста довољно се присјетити емоција и страсти Врховног државног тужилоца, његовог замјеника, судија и судског вијећа с којима су наступали у процесу. Жар и транс с којим су смјештали лажне доказе оптуженима за лажни државни удар јасно потврђују смисао и значење ПОСТИСТИНЕ. Снажна емотивна потреба да се неко лажно оптужби, да му се подметне, да се измисле кривци у Црној Гори и изван Црне Горе, да се произведу непостојећи непријатељи потпуно је афирмисала ПОСТИСТИНУ као свјетску ријеч године и у малој Црној Гори. У нашој ПОСТИСТИНИ било је свега од фантомских људи, непостојећег оружја потопљеног у неком језеру налик Лох Несу, измишљених особа, фалсификованих имена, испресијецаних и намонтираних изјава и разговора па све до мобилних телефона нафилованих хиљадама порука. Тврдња судског експерта да заплијењени мобилни телефони могу радити више од годину дана на принципу перпетум мобиле без пуњења и пражњења батерије више је само једна од мноштва малих ПОСИСТИНА.
У црногорским околностима те 2016. године заједно са ПОСТИСТИНОМ ријеч године би мого бити УДАР. УДАР допуњава и афирмише ПОСТИСТИНУ. Ради се о оном удару на изборни дан који је власт извршила на слободну вољу грађана. Наиме када су тог изборног дана грађани кренули ка биралиштима да се изјасне против власти затрубиле су полицијске сирене, завртјела се ротациона свијетла, извршена хапшења, саопштиле се драматичне вијести о угрожености државе и посијао страх међу народом. УДАР на слободу гласања униженог и опљачканог народа извршила је тродеценијска ДПС деспотија. Због тога би ДЕСПОТОУДАР могла бити права ријеч која је обиљежила 2016. годину у Црној Гори. ДЕСПОТОУДАР је у потпуном сагласју са ПОСТИСТИНОМ која је изабрана за свјетску ријеч исте године.
Послије 2016. године одлучио сам се да пратим ријечи године.
По мом сазнању први ловац на ријечи године био је Оксфордски речник. Уредници речника Вебстер, Робертс, Колинс, Кембриџ прихватили су изазов. Подстакнути Оксфордом и они су се дали у потрагу за својим ријечима године. Баш као што су Енглески ловци одлазили са сафари шеширима у Африку да лове егзотичне животиње како би их у виду трофеја вратили у магловиту и суморну Енглеску тако су се и уредници енглеских речника размилели по разним ловиштима од телевизије, новина, интернет претраживача, библиотека, архива до политике, културе, општих комуникација да би пронашли трофејну ријеч, односно новог љубимца фаворита којим ће допунити свој језик. У ту сврху уредници су издвајали ријечи које су се најчешће користиле током одређене године. Те ријечи су лингвистичким и културолошким значењем пратиле, актуелна друштвена збивања и трендове. Овђе ријечи године сагледавам и из позиције Црне Горе.
2017. година протекла је у знаку ријечи Јутквејк (Youthquake). Јутквејк је означавала промјене у култури, укусима и обичајима младих људи. Коријен ријечи је повезан са превратима у моди и музици младих генерација. Ради се дакле о култури, промјенама и стресу код младих. Када се споји добија младост и стрес добија се Младострес са једним т. У духу наше традиције и језика Јутквејк је могуће превести на оригиналнији начин За тинаџера ми користимо ријеч момчић или фрџопац. Фрџопац нема своју женску варијанту. На срећу постоји једна слична ријеч за момчића која је родно сензибилисана. Та је ријеч фистун. Изразе фистунчић и фистуница можемо користити за школарце и уопште млађе узрасте. У складу с тим од фистуна и стреса добијамо лијепу ријеч ФИСТУНОСТРЕС која одсликава дилеме и преокрете код младих људи.
Важно се подсјетити да је код нас у години ФИСТУНОСТРЕСА отпочело суђење за државни удар које је актуелизовало ДЕСПОТОУДАР као претходну ријеч године.
2018. година је протекла у знаку свјетске ријечи године ТОКСИЧНО што је упућивало на општу загађеност друштва. Све је било отровно и преварно. Медији у знаку дезинформација, институције у знаку неправде, политика у знаку корупције, насиља, испразности. Општа токсичност у Црној Гори пренијела се и на 2019. годину када смо виђели снимак с ковертом у џепу градоначелника Подгорице и подмићивања на највишем државном нивоу. Сазнали смо за платне картице, хотелске рачуне, проводе и шопинге које је предсједнику државе и предсједнику скупштине Црне Горе плаћао један одбјегли банкар-бизнисмен. Поводом једне ситне ставке (услуге хотелске перионице) на енормно високим хотелским рачинима предсједника државе плаћених из џепа блиског му бизнисмена међу народом из руралних крајева кружила је осветничка крилатица “Ко му плаћа прање гаћа”.
Била је то морално срозавајућа година за Црну Гору и њеног вођу. Оно што се у свијету називало ТОКСИЧНИМ код нас би се могло представити као ШТЕТОЧИНСТВО или ПОНИЖЕЊЕ. Обије ријечи су у складу са свјетском ријечју године. Уз то су испуниле и домаће језичке критеријуме за ријеч године.
Ранко Рајковић
