Пише: Бранислав Предојевић
Када је 2019. године на „Нетфликсу“ емитована прва сезона адаптације стрипа „Кишобран академија“ (The Umbrela Academy) под креативним вођством Стива Блекмена, откачена прича о дисфункционалној породици суперјунака коју је усвојио и одгојио ексцентрични милијардер сер Ричард Харгрејв уз помоћ мајке андроида Ебигејл и интелигентног шимпанзе, одушевила је и критику и публику.
С правом, рекло би се, јер је у питању био више него укусни слаткиш смућкан од поп културе, толико забаван и сладак да вам зуби утрну од њега када загризете његов богати садржај у виду ултразабавне приче о спасавању свијета од надолазеће апокалипсе. Откачени ликови, сјајна глумачка екипа, фантастична музика и динамична режија били су право освјежење у свијету суперхеројског жанра, којег је серија духовито пародирала, али исто тако и отворено славила. И да не заборавимо, то се све дешавало прије „Марвеловог“ концепта мултиуниверзума и „Дјечака“ (The Boys), када су стилизована поетика и разиграни шарм „Академије“ дјеловали као дуго чекана киша у пустињи безличности и безидејности унутар жанра суперхероја.
Наставио је Блекмен да одржава креативну ватру солидно распламсану у другој и трећој сезони иако се његова поп постапокалиптична прича све више уплитала у конфузну мрежу паралелних универзума, временских линија и парадокса, апокалипса, убиства Кенедија и сличних мултизаплета на космичком нивоу, које је у почетку отворено исмијавао. Испоставило се да успјех има своју цијену и када је на крају Алисон притиснула дугме за рестарт свемира, Блекмен је наше јунаке оставио у једној од паралелних временских линија као обичне људе, без супермоћи, у заслуженом миру обичних живота.
https://www.youtube.com/watch?v=oOFIxbotYCU
Ипак, публика и продуценти су одлучили да желе још једну сезону и када је она стигла, у скраћеном издању од само шест епизода, затекли смо Алисон, Класуса, Дијега, Петицу, Виктора и остатак екипе како живе као обични људи на обичним пословима, срећни и задовољни што не морају спасавати свијет од апокалипси, без контаката са оцем Реџиналдом… Испоставило се да је то био привид, који је само чекао прилику да експлодира у нови смак свијета. У овом случају иницијална каписла био је повратак блудног сина Бена из затвора и откривање мрачних тајни из породичне прошлости, а када се у игру упетљала мистериозна дјевојка Џенифер, фанатици из групе познате као „Чувари“ и сер Реџиналд, стиже нова апокалипса, позната као „Чишћење“, и све креће по старом…
Дисфункционална породица креће у акцију, одличне пјесме поново служе као савршен соундтрек за бизарне заплете и откачене сцене, чудноватост породице никад није била уочљивија, заплет постаје све луђи и прве четири епизоде функционишу сјајно… до момента када схватимо да остатак сезоне од двије епизоде, просто речено, неће бити довољан да се расплете оно што је заплетено у прве четири епизоде. И то почиње бити толико уочљиво да се стиче утисак да гледамо компресовање приче, која је требало да буде троструко дужа, али је немилосрдно исјечена и смонтирана да се некако угура у остатак осакаћене сезоне.
Мотивација, карактери и односи између ликова постају недоречени и збрзани и умјесто емотивне катарзе и достојног опраштања са јунацима већим од живота, имамо осјећај прилично јефтине преваре од стране стриминг шибицара.
Иако се Блекмен и његова екипа максимално труде да изнесу своје ликове и идеје до краја, проблем мањка времена и простора за развој приче постаје евидентан и упечатљивији како се серија примиче финалу и тешко је објаснити зашто се „Нетфликс“ одлучио за ову скраћену варијанту сезону када је на својој страни имао и новац, гледаност и наклоност критике.
Шта год да је разлог, успјели су да покваре крајњи утисак о једној сјајној серији која, истина, има превише позитивних кредита на рачуну да би се описала као катастрофа попут, рецимо, финала „Игре престола“, али умјесто распакованог врхунског поп слаткиша добили смо јефтину индустријску копију која изгледа, мирише и дјелује као оригинал, али, једноставно речено, то није то.
У крајњем случају, четврта сезона јесте у великој мјери подбацила, али позитиван утисак о комплетној серији и даље се држи довољно достојно да можемо опростити понеку слабост у финишу трке за коју, руку на срце, и нису кривци њени творци, већ бирократе и трговци из „Нетфликса“ који су жељели да продају исти производ уз мање трошкове. И не морате бити велики економиста да знате да ова рачуница није могла функционисати како треба.
Оцјена 3
Извор: Глас Српске
