Вештачко ђубриво је скупо. Влада и оскудица. Зато се све више користи стајско ђубриво. Оно не само да дословно смрди, већ је и на веома лошем гласу.
Без ђубрива нема пољопривреде. Да би се уопште дошло до економски одрживог урода, пољопривредници морају да „помогну“ исцрпљеној земљи да буде плоднија. Уз помоћ ђубрива. То се већ деценијама ради углавном уз помоћ вештачких ђубрива.
Раст биљака потпомаже се не само азотом, већ и фосфором и калијумом. То су неизоставне храњиве материје, баш као и такозване секундарне материје попут сумпора, магнезијума и калцијума. Њихов удео у минералном вештачком ђубриву гнојиву може прецизно да се прилагоди потребама аграрне производње.
Све те задатке у одређеном делу може наравно да обави и органско ђубриво – оно стајско. Животиње једу. Животиње производе измет. Онда пољопривредници тај измет, мешавину тврдих и течних фекалија, „пролију“ на њиву. Често се то догађа уз поприличну дозу љутње комшија који живе у близини поља, поготово због амонијака у ђубриву који смрди и по неколико дана.
Мање стајског ђубрива?
До сада је девиза гласила: што мање стајског ђубрива на поља! Не само због смрада, већ и због заштите питке воде. Али руски напад на Украјину и по том питању је помрсио рачуне. За производњу вештачког ђубрива потребан је гас. А због рата, влада оскудица гаса. Он је све скупљи.
И тако омражено стајско ђубриво проживљава ренесансу. Удружење немачких сељака (ДБВ) потврдило је да је потражња за стајским ђубривом снажно порасла – пре свега због раста цена вештачког. И не само да је цијена порасла 3 до 4 пута, већ га је јако тешко и набавити.
Еделхард Бринкман из „банке“ стајског ђубрива „Vezer-Ems“ (предузеће који откупљује вишак стајског ђубрива од пољопривредника и онда га даље прерађује или продаје, прим.ред.) за ДВ каже да је потражња за органским ђубривом у прошлој години „веома порасла“. Он додаје да разлог није само раст цена гаса, већ и распон и брзина кретања цена ђубрива: „Оно што данас кошта 900 евра, сутра можете да добијете за 600.“ Наравно и обрнуто.
„Банка“ стајског ђубрива својеврсни је посредник на тржишту. Бринкманов послодавац поседује сопствени возни парк и тако пребацује ђубриво с једног имања на друго – с оног где ђубриво није потребно, на оно где је хитно потребно. Трошкови се, каже Бринкман, „пребацују“ на купце и продавце. Неки пољопривредници су срећни што ће се решити измета својих животиња, јер они не могу тек тако да сво то ђубриво испусте на поља. Постоји максимална квота за то, односно максимална количина ђубрива које сме да се „пусти“ на поља – између осталог и због заштите комшија и питке воде. У Северној Рајни-Вестфалији дозвољена количина на зеленим површинама износи 50-60 кубних метара говеђег ђубрива, односно 40 кубика свињског, по хектару током једне године.
Мање меса…
Политичари по том питању шаљу контрадикторне сигнале. Савезни немачки министар пољопривреде Џем Оздемир (Зелени) у јулу је изјавио да у Немачкој узгој животиња и даље има смисла, између осталог због тога што се тако производи стајско ђубриво као „замена“ за вештачко.
С друге стране, каже, неопходно је и ограничавање масовног узгоја животиња – као допринос заштити климе: „Треба нам мање животиња, а и те животиње требало би да добију више површине.“ За климатске промене одговоран је човек, па зато људи и морају да се побрину да последице климатских промена не буду превелике – „На пример тако да једемо мање меса“, рекао је министар.
Без ђубрива нема хране
Годишње се у Немачкој на поља „истовари“ и до три милиона тона чистог азота. Отприлике 50 одсто потиче из вештачког ђубрива, тврде у Немачком удружењу сељака. Зато њихов генерални секретар Бернхард Крискен упозорава на могућу несташицу вештачког ђубрива: „За ову смо сезону колико-толико снабдевени, али се бринемо око идуће.“ Ако у 2023. на тржишту не буде минералног азотног ђубрива, „онда ће жетва бити слабија“, додаје он. У случају да се преполови количина ђубрива, мора се рачунати с 20 до 25 одсто мањом количином усева, каже Крискен: „Ако већ причамо о зими и расподели гаса, онда морамо имати у виду и чињеницу да је ђубриво потребно за снабдевање храном.“
Извор: Дојче Веле
