Упоредни подаци за јул 2019. године показују да је истовремено дошло до раста броја и запослених и незапослених. Настављено повећање прихода од доприноса за пензијско осигурање
Број запослених у јулу ове године износио је 258 хиљада, што је највећа бројка до сада икада забиљежена у Црној Гори.
Према подацима Управе за статистику Монстат, у односу на јул прошле године број запослених је већи за 23 хиљаде, а у односу на исти мјесец преткризне 2019. за чак 43 хиљаде. Овај раст, уз повећање зарада, утицао је и на рекордне износе наплате доприноса за пензионо осигурање, која су у јулу 2019. износили 29 милиона еура, а ове године 44,4 милиона.
Број незапослених, према подацима Завода за запошљавање, у јулу ове године износио је 38,7 хиљада, и порастао је за 4,2 хиљаде у односу на исти мјесец 2019. године.
Истовремени раст броја запослених и незапослених је могућ само из два разлога, да су радници са сивог тржиште рада због смањења пореза и доприноса на зараде, легализовали свој статус, или да је дошло до великог раста запослених странаца. Број и запослених и незапослених у односу на јул 2019. године порастао је за 47 хиљада.
У односу на јул 2019. године, до највећег раста броја запослених дошло је код сектора трговине на велико и мало, и то за 7,5 хиљада, тако да у овој ђелатности сада ради 49.737 радника, односно скоро сваки пети запослени.
Број запослених у сектору услуге смјештаја и исхране, који обухвата хотелијерство и угоститељство, повећан је са 25,4 хиљаде у јулу 2019. године, на 32,5 хиљада у истом мјесецу ове године. То је раст од 7,1 хиљаду радника.
У области информисање и комуникације, број запослених у овом периоду повећан је за више него дупло, са 5,5, на 11,3 хиљаде.
У стручним, научним и техничким дјелатностима у јулу 2019. године радило је 10,6 хиљада радника а сада је та бројка увећана на 15,4 хиљаде.
У сектору грађевинарства број радника повећан је са 14,1, на 17,8 хиљада, у области образовања са 13,2, на 16,7 хиљада, а код здравствене и социјалне заштите са 12,7, на 15 хиљада радника.
У прерађивачкој индустрији за ове четири године број радника је повећан са 13,4, на 15,2 хиљаде, у снабдјевању електричном енергијом са 2,7, на 3,3 хиљаде, у пољопривреди и шумарству са двије, на 2,2 хиљаде, у вађењу руда и камена са 1,4, на 1,9 хиљада, водоводним и комуналним ђелатностима са 5,1, на 5,8 хиљада, саобраћају и складиштима са 13,1, на 13,7 хиљада, финансијским ђелатностима са 4,2, на 4,8 хиљада, пословању са некретнинама са 1,8, на 3,1 хиљаду,…
У области државне управе, одбране и обавезног социјалног осигурања број запослених је повећан са 22,1, на 23 хиљаде.
У сектору умјетности, забаве и рекреације број радника повећан је са шест, на 7,4 хиљаде, а у осталим услужним дјелатностима са пет, на 6,7 хиљада.
До раста запослених дошло је у скоро свим областима, односно није само у једној која се зове “административне и помоћне услужне дјелатности” гдје је бројка смањена са 13,9 на 12,2 хиљаде. Ова област највише се односи на агенција за посредовање при запошљавању, које према овим подацима сада имају мање посла у такозваном “преусмјеравању” радника који се формално воде код њих као запослени, а просљеђују их другим послодавцима који тако избјегавају обавезу да им дају уговор о раду на неодређено.
Раст запослености у свим општинама
У свакој општини у односу на јул 2019. године дошло је до повећања броја запослених.
Број запослених расте и у такозваним неразвијеним општинама – на Цетињу са 3,6 на четири хиљаде, Бијелом Пољу са 8,2 на 10 хиљада, Беранама са 5,1 на 5,4 хиљаде, Рожајама са 3 хиљаде на 3,7, у Мојковцу са 1,2 на 1,4 хиљаде…
Извор: Горан Капор/vijesti.me
