Пише: Милош Миљковић
Европска комесарка за проширење Марта Кос стала је пред говорницу и саопштила како је Европска комисија предложила реформу процеса проширења Европске уније. Уз то, Кос је обнародовала и план о такозваној постепеној или фазној интеграцији земаља у загушљивој бриселској чекаоници. Свет се, како је закључила, променио, па би ваљало променити и правила о приступању.
Најављена је „строжа контрола кандидата“ – јер до сада изгледа није била довољно стриктна и бирократски замршена. Поента је, на концу, превенција против „тројанских коња“, која се своди на умањење простора у коме једна држава чланица унутар Уније може да блокира све остале (аманет политике Виктора Орбана).
Тако ћемо, када једног дана до проширења дође, имати старе ЕУ државе, са пуним правима и нове, чланице другог реда, са разводњеним присуством у ЕУ институцијама у којима се одлучује. И када се земље канидати са тиме помире (а помириће се, јер им ништа друго не преостаје), не могу а да се не запитају: да ли је реформа процеса проширења израз искрене жеље за пријем нових чланица или пак препакивање исте бесадржајне деценијске приче у нову шарену фасциклу са примамљивим називом?
Целу деценију, после уласка Хрватске, прича о проширењу Бриселу је служила само за замајавање земаља чланица и нико је није озбиљно разматрао. Док је на истоку континента трајао привид примирја а руски гас уредно текао кроз цеви према ушушканом западу, неоптерећујућа незаинтересованост према проширењу била је званична политика бриселске бирократије. А онда су гранате почеле да падају по Украјини, а славине на гасоводима остале су затворене.
Тек тада је за ЕУ пре свега Западни Балкан престао да буде сусед са периферије коме с времена на време пошаљу мотивационе поруке и почео да бива простор за потенцијално противничко деловање – уколико га Брисел не завеже за себе.
Прича о фазном увођењу у ЕУ, која ће подразумевати слободно кретање и велико заједничко тржиште, звучи као нешто што ниједна земља кандидат нече моћи да одбије. Али ће, напослетку, како то увек бива, уместо „обећане земље“ они мање развијени „друголигаши“ остати да служе онима из „елитног ранга“.
Будуће „полу-чланице“ ЕУ ће, дакле, добити приступ тржишту, али неће имати право гласа када се ради о расподели и уделу. Оне ће морати да испуне све стандарде и обавезе, али у њиховом креирању и изгласавању неће учествовати, како би евентуално спречиле одлуке које иду на њихову штету. „Друголигаши“ ће добијати мрвице са великог европског стола, док одлуке о стратешким правцима ЕУ и ветирање остају привилегија раније формираног „елитног клуба“.
Зато нова реформа процеса проширења ЕУ и даље значи високу ограду коју земље кандидати и даље не могу да прескоче. Са друге стране, она представља одшкринути капију – како државе у „чекаоници“ не би одустале од чекања и окренуле се према другој страни света. Све то више личи на тактизирање и куповину времена него на искрени позив за улазак у заједницу европских држава.
Бенефити и гаранције
Игор Новаковић, виши сарадник Центра за међународне и безбедносне послове (ИСАЦ фонд), каже за НИН је по његовом мишљењу предлог функционално добар зато што су до сада поједине државе биле склоне да коче цео процес проширења. Према његовим речима, од 2013. године практично се ништа није померило.
„Ово фазно приступање, односно постепени улазак, у ствари гарантује одређену врсту безбедносних механизама у политичком смислу за досадашњу Европску унију. Цела логика која је била до сада доминантна била је та да ће се у једном моменту десити прво реформа саме уније, потом ће се дести и проширење. Управо због примера Орбанове Мађарске, где је сама функционалност, односно доношење одлука у Унији у гомили ствари била прилично успорена око неких питања“, наводи Новаковић.
Он подсећа да се то дешавало јер је Мађарска као и свака друга државе ЕУ имала право вета, али га је она користила – што је био проблем. По Новаковићевом виђењу, Европска унија управо то жели да избегне. Наш саговорник додаје да то фазно приступање гарантује државама кандидатима постепени улазак у различитим сегментима.
„Фазно приступање даје нешто државама кандидатима ако напредују у процесу реформи. Тамо где одраде и испуне реформе, очекује се улазак у ту област конкретно. Чак мислим да је Марта Кос рекла и дала пример јединственог механизма за плаћања у Европи СЕПА, где је Србија већ ушла, као пример како би то могло да функционише. Наравно, она се оградила ту, она је рекла да то није прави пример, пошто су домети тога веома ограничени, али је то истакла као један од модела који би се могао примењивати“, објашњава Новаковић.
Он запажа да ће са једне стране бити конкретних бенефита за државе кандидате за чланство, док ће, са друге стране, процес фазног приступања ће вероватно давати гаранције старим државама чланицама да нове неће имати пуно право да блокирају доношење одређених одлука.
„Али, тек треба да видимо како ће то бити. Прва ствар, оно што је јасно у овом моменту, да од самих реформи Европске уније нема ништа за дужи временски период. Дакле, постојећи уговори о Европској унији – последња реформа је била у Лисабону 2007. године – ће остати даље на снази. То неће бити дирано. Тако да ће тај систем, нови модел, ће бити имплементиран преко уговора о приступању“, предочава Новаковић.
Када је реч о том новом моделу уговора о приступању ЕУ, наш саговорник подсећа да смо већ чули да су одржане консултације у Даблину, те да министри спољних послова у блиској будућности о томе треба да дебатују. Новаковић наводи да постоји могућност да ће прва држава која ће по том моделу ући у Европску унију бити Црна Гора – иако она вероватно она неће имати то фамозно фазно приступање као остали.
„Вероватно ће бити наведена нека врста ограничења или прелазних периода док она не дође у статус у коме су данас све друге чланице“, предвиђа Новаковић.
По речима нашег саговорника, Црна Гора треба да реформише Устав, те да се са приличном вероватноћом очекује да ће они до краја године затворити сва поглавља. Потписивање уговора о приступању, наставља Новаковић, такође се очекује за крај године.
„Сам процес ратификације тог уговора, међутим, вероватно ће почети након председничких избора у Француској“, анализира Новаковић.
Према његовој оцени, оно што може да потпомогне процес уласка Црне Горе у ЕУ је референдум на Исланду, јер уколико Црна Гора буде ишта „у пакету“ са Исландом, ствар ће бити потпуно другачија. Новаковић закључује да ће, уколико исход референдума на Исланду буде позитиван, то представљати добру вест за Црну Гору.
Извор: НИН
