Долази крај добу у коме су се захваљујући повезаностима са ДПС-ом људи не само фуриозно богатили већ и брисали границе које свако друштво поставља себи у виду моралног чина који се не смије погазити.
Рачунајући 21. мај 2006. године као почетни датум обновљене државности, пуне независности и сопствене одговорности за државу лако можемо израчунати колико је дуго Црна Гора у кризи. Пуних 17 година држава нам не функционише као друштво и територија у оквиру чијих се граница спроводе закони који грађанима гарантују слободу, једнакост и достојанство. Умјесто да у новом државном руху доноси законе и афирмише институције које ће их спроводити у интересу грађана, ДПС структура је у протеклих 17 година тражила и проналазила моделе помоћу којих ће симулирати институције, изиграти постојеће законе и доносити нове за сопствене потребе.
ДПС је грчевито и по сваку цијену чувао јединство власти. На мјестима Предсједника Црне Горе, Предсједника Скупштине Црне Горе и Предсједника Владе Црне Горе увијек и искључиво постављани су Предсједник ДПС-а, Први потпредсједник ДПС-а и други подпредсједника ДПС-а чиме је држава остала понизна слушкиња једне партије. У два случаја ДПС је уступио мјесто предсједника Скупштине коалиционом партнеру да би фигуративно приказао како је ЦГ друштво тобоже вишепартијско.
Институције, тако организоване државе, обликовали су и одњеговали партијски кадрови ДПС-а. Постављани су на руководећа мјеста да би примали партијске инструкције и превасходно чували интересе шефа Партије, партијске врхушке и повезаних лица.
Скупштина Црне Горе је у претходне двије деценије донијела на хиљаде и хиљаде закона и уредби са законском снагом. ДПС већина их је усвајала, користила за одређени циљ, затим укидала, мијењала и доносила нове и нове законе сагласно новим интересима партијске врхушке и повезаних лица.
У новој држави наставило се се старом, усавршеном праксом. Током раније владавине ДПС-а службени листови Црне Горе су излазили свакодневно. Памтим законе чије је вријеме важења било један једини дан. Следећи дан би изашао нови број Службеног листа и у њему одлука да се један закон укида а други закон ступа на снагу даном објављивања у “Службеном листу”. У међувремену неко би по том старом, 24 сата важећем закону стекао велики новац, некретнину, право на нешто, био ослобођен кредита, аболиран и слично.
И тако дан за даном појављивали би се нови закони који би важили до новог штампања Службеног листа. ДПС врхушки и повезаним лицима уста су била пуна тих закона а џепови све пунији од позивања на њих.
Чувени римски историчар и сенатор Публије Корнелије Тацит почетком Нове ере записао је “Највише закона има у најпокваренијој држави”.
Слиједећи Тацитове ријечи лако долазимо до закључка да пропорционално броју становника, закона које смо донијели од обнове државности, имовине коју смо преточили у привате џепове, имамо далеко најпокваренију државу. Покварена држава је дериват ДПС-а. Створена је да би све било по закону. Флоскулу да се све ради по закону чули смо у ЦГ институцијама и у ЦГ политичкој јавности небројано пута.
Од обнове државности врхушка ДПС-а нам пробија уши папагајски понављајући “Све је рађено по закону”.
Задњих пола године Црна Гора је доживјела велике промјене.
Речита реченица “Све је рађено по закону” звучи другчије.
Зашто?
Зато што реченицу “Све је рађено по закону” ДПС кадрови сада изговарају из затвора. Слаба им је утјеха што их њихов партијски шеф назива угледним људима и пријети тужиоцима који су их смјестили у затвор да морају обезбиједити јаке доказе против њих иначе, иначе, иначе …И са иначе и без иначе реченица “Све је рађено по закону” из затвора другчије одјекује.
Предсједница Врховног суда, предсједник Привредног суда, водећи економисти и привредници који су од Црне Горе правили економског тигра на Балкану су похапшени. Имају право да се бране ћутањем или да наставе понављати како је све рађено по закону, мада му то дође једно те исто. Народ Црне Горе осјећа разлику која му улива наду да је у држави пробуђена Правда, да се мало по мало ослобађају институције и да са система спадају злогасни окови партије.
Народ примећује да је партијска врхушка ДПС-а до сада чувену реченицу изговарала намрштеног чела, подигнутог прста, пријетећим гласом и оштрим погледом упућеним свима који би споменули могућа кршења закона у Црној Гори. Витлала је том реченицом такозвана “Енигма једне харизме” или “Харизма једне енигме” како су панагирици новинари, јавни функционери и партијски пропагандисти називали предсједника Партије и Државе. Сада је другчије. Реченицу “Све је рађено по закону” прати знојење.
Што још ову речиту реченицу чини толико важном?
Свемоћни ДПС и његови сателити више не одлучују ко ће бити истражни судија, ко тужилац, ко предсједник суда. ДПС-овци више не могу, као до сада, да намећу судству и тужилаштву своје људе који ће папагајски понављати да је “све било по закону”, да “нема ни удаљене сумње”, да нема “доказа за ђело које се гони по службеној дужности”.
Долази крај добу у коме су се захваљујући повезаностима са ДПС-ом људи не само фуриозно богатили већ и брисали границе које свако друштво поставља себи у виду моралног чина који се не смије погазити.
Надајмо се да са новим тужиоцима и судијама закон више неће игнорисати сурова и очигледна убиства, бруталне облике привредног криминала, дрске фалсификате, преваре и муљаже разних врста. Вјерујмо да ће доћи до њиховог процесуирања, да се неће, као и до сада одбацивати предмети због тзв. “недостатка доказа”.
Много поузданији знак да Црна Гора излази из кризе је и мјесто гдје се изговара чувена речита реченица.
До сада када год би током обијесне и неограничене владавине ДПС врхушке нека афера која се њих лично тиче испливала у јавност догодило би се следеће. Онај највише позиционирани учесник или осумњичени за аферу позвао би судију и тужиоца у свој кабинет да им уз пиће објасни да се све радило по закону. Судије и тужиоци би задовољно излазили из предсједничких кабинета и напредовали у служби. Постајали би Предсједници судова и Врховни тужиоци.
Сада по први пут имамо тужиоца који саслушава осумњичене у својим канцеларијама. Вјероватно ће и сам Предсједник државе доћи у његове службене просторије и дати изјаву поводом свог првог милиона еура (нагађајте колико их још има) зарађеног годину дана послије обнове државности. Није важно у ком ће својству доћи Предсједник државе у просторије тужиоца, али је важно да ће се по први пут догодити оно што је до сада било незамисливо.
Предсједник неће каснити. Доћи ће у вријеме које му је неко други заказао. Неће износити ставове о државној политици и међународној заједници. Одговараће на питања. Питања ће бити много једноставнија од оних која су му до сада сервирана. И што је веома важно, питања му овога пута, надам се, неће бити унапријед достављена.
Поводом Предсједниковог саслушања илити давања изјаве поводом првог милиона Тужилац се неће обратити јавности. Међутим то не смета да се ДПС у вези догађаја повезаног са Шефом њихове партије и наше државе обрати јавности. Обраћали су се и због много беззначајнијих ствари. Чекаћемо. Можда ћемо још једном чути чувену речиту реченицу да су први шефов милион и сви остали његови милони, за које се како видимо интересује и Европска Унија, зарађени по закону.
Ранко Рајковић
