Превео: Владан Матић
Јиржи Кратохвил је (1940) један од најистакнутијих савремених чешких писаца, а понекад га зову и чешким Борхесом; у свом писању склон је приповедачком експерименту, и често се бави темама историје и идентитета.
Испитивање идентитета и игра са нарацијом присутна је и у његовом роману „Обећање – реквијем за педесете“. Ликови се смењују као приповедачи, па на читаоцу остаје да склапа слику света из полифоније различитих гласова који говоре из својих различитих (а понекад и супротстављених) позиција, покушавајући да (пре)живе у варљивим временима Чешке педесетих, у ауторовом вољеном Брну, у време уздизања тоталитаристичког режима.
Разговори о књижевности, Мангел и Борхес: Mythos, Hronos, Topos.
У живописној галерији ликова ту је опрезни архитекта Модрачек који по завршетку Другог светског рата испашта јер је, да би спасао сестру, за Немце пројектовао раскошну вилу са скривеним тлоцртом кукастог крста, затим његова заиграна сестра сликарка која у доброј мери посматра свет кроз визуру уметности, детектив који је у новој подели рада у којој не постоје приватне делатности постао невољни радник месаре, поручник нове власти који прогања архитекту, затим Модрачеков отац који се дружио са Набоковим… Уз различите светоназоре ликова који долазе из различитих миљеа, упечатљив је и различити језик које користе, и какав их окружује, о чему је преводилац, писац Владан Матић водио рачуна.
Посебно је привлачна и укорењеност наратива у „смутни“ хронотоп – после траума Другог светског рата, у Чешкој почиње доба другачије врсте несигурности; тло је несигурно под ногама у свету у ком интелектуалци и уметници постају ћате и физички радници, детективи помоћни месари а високо позиционирани државни службеници преко ноћи падају у немилост. Једнако је упечатљива и жива слика самог града Брна, пластичног кроз описе протагонисте архитекте који зграде, град и његову целокупну поетику простора доживљава сасвим лично. Кратохвилово „Обећање“ натопљено је препознатљивим чешким хумором какав ће многе можда подсетити на пишчевог имењака Јижија Менцела, и зачињено детективским заплетом, али је у својој бити нама на овим просторима нажалост тако добро позната историјско-политичка трагедија.
Извор: Дневник
