Пише: Растко Јевтовић
Од витеза Лекса Саичића
До мајстора Новак Ђоковића,
Нижу рецке људи натпросечни,
Пишу дела они лепоречни,
Србија се умирит не може!
Црногорствен остаће ти Србин,
Кумоваће и Бошњак, и туђин,
Коме није само до профита,
Ни до славе, као ни до Тита,
Србија се умирит не може!
Да би преш’о с речи на дела,
Устај рано, чекају те цела
Поља,њиве,ко и пусте књиге,
Нико нема да о њима брине,
Србија се умирит не може!
Нико нема што Србин имаде,
Ал кад гледаш – врло мало наде
Оста сада када сви одоше,
На врх носи матица олоше,
Србија се умирит не може!
Мој је један предак из Бенковца,
А други је ту око Берана,
И трећи је из места Истока,
Четврти је баш близу Прокупља,
Србија се умирит не може!
Пети ми је живео у Вршцу,
А шести у кикиндском округу,
Седми ми је усред Сент Андреје,
Осми оде све до Америке,
Србија са умирит не може!
Ја сам рођен усред белог града
У коме сам остао и сада,
Све судбине ваљда ћу да спојим
У бар један роман, тако бројим,
Србија се умирит не може!
Ко на брдо ак и мало стоји,
Не сме да се свих вихора боји,
Ја сам проклет што о свему бринем,
Не пуштам ја своје док не свинем,
Србија се умирит не може!
Под Турцима бејасмо ми жртве,
А од Вожда намножисмо мртве,
Владари нам земљу ојадише,
И све благо себи натрпаше,
Србија се умирит не може!
Некада нас било сасвим доста,
А сад пуста колевка нам оста,
Ниш, Београд, Нови Сад,све друго
Отишло је вани, моја туго,
Србија се умирит не може!
Ту све рађа, цвате и бере се,
Ту све расте, кад треба троши се,
Нико гладан и нико без крова
Могло би се, али влада лова,
Србија се умирит не може!
Њу сам прош’о уздуж и попреко,
Њу сам преш’о и тако и ‘вако,
Мени нема лепше земље нигде,
А путовах посвуда и свугде,
Србија се умирит не може!
Не ваља нам шајкача, опанак.
Не ваља нам преслица, ни чанак.
Што је страно, то је и ваљано,
Што је туђе, изгледа је слађе,
Србија се умирит не може!
Никад сложни и никад искрени,
Никад вредни и никад одани,
Увек свако само своје гура,
А другоме нос у гаће тура,
Србија се умирит не може!
Жене лажу да су увек верне,
Мушки лажу да су праве стене,
Деца лажу да не краду слатко,
Стари лажу да их зове свако,
Србија се умирит не може!
Адвокати муте к’о врачаре,
А лекари само траже паре,
Учитељи само да не раде,
А попови тек негују браде,
Србија се умирит не може!
Од Чакора па до Црног врха,
Од Миџора па до Проклетија,
Лете ловци, незнане делије
Што вребају свој плен из долине,
Србија се умирит не може!
Вук на овцу своје право има
Јер је јачи, гладнији живота.
А ко тражи, једном ће и наћи,
Јер за срећу ваља се истаћи.
Србија се умирит не може!
Језик нам је осто од давнина,
Језик нам је највећа светиња!
Ко се њиме крсти и причести,
Увек ће тај остати при свести.
Србија се умирит не може!
Ко је сам свој отворио многа
Раскршћа и стиго до Бога,
Тај се може назвати човеком,
Никад робом, и никада флеком!
Србија се умирит не може!
Пијавице лазе свуд ко мрави
И чекају да се нов појави
Здрав и крепак незнани делија
Да га стегну ко гомила змија,
Србија се умирит не може!
Пацови су најбржи к’о увек
Када лађа почиње да тоне,
Чопор паса најлакше напада
Из потаје кад се ко не нада,
Србија се умирит не може!
Народ наш је навик’о да трпи,
Стално греши, а ту га и сврби,
Јербо није, што је мор’о давно,
Да научи шта све није равно,
Србија се умирит не може!
Једне просте никад да се сети:
Како сејеш, тако ћеш и жњети!
И ко копа за другога јаму,
Сам упада у њу, ко кроз сламу.
Србија се умирит не може!
Досада и лењост- старе друге,
А са њима и зло, све под руке
Чине многе опачине стално,
Требало би да је свима јасно.
Србија се умирит не може!
Крст и луна- два страшна симбола,
Звезда са пет и са шест кракова,
Одредише судбину планете,
Не престају да се мучки свете,
Србија се умирит не може!
И толике милијарде људи,
И петнаест хиљада ратова,
Није доста крви за умове
Мрачне, који и даље крмане,
Србија се умирит не може!
А Србин се међу њима расп’о,
Оде јадан на све чет’ри стране,
Брат на брата и отац на сина
Удри, затри-није нам првина!
Србија се умирит не може!
Ко је Србин и српскога рода
Бранио је Косово до пола,
Издао је много кога свога,
Продао је све до сињег мора!
Србија се умирит не може!
Један мудар вади се на време,
Други мудар вади се на место,
Трећи мудар вади се на гене,
А четвртом само крив је престо!
Србија се умирит не може!
Од давнина тлачили нас разни
Освајачи, душмани,кољачи,
Убијали и старо и младо,
Отимали женскиње ко стадо!
Србија се умирит не може!
Гледају и даље са жељом
Да нас газе, краду и везују,
Нуде им се многи наши тићи
Лепше им је да некоме робују!
Србија се умирит не може!
Ко је једном изд’о, неће моћи
Да не изда сваки пут кад стегне,
Слади се ко једном је закл’о
Када крене да пуца и штекће,
Србија се умирит не може!
Курјачки је зов веома снажан,
Крволоци познају се већма,
Њихов поглед више него страшан:
Само жртва предано се вреба!
Србија се умирит не може!
Од Лугова па до Батајнице,
Од Падине до тог Железника,
Сјатило се толико олоша,
Које нико избројат не уме!
Србија се умирит не може!
На гомили ко муве на говно,
Појурише јер им магнет-мноштво
Људства разног са свих страна света,
Много прича, новца и покрета.
Србија се умирит не може!
Четвртасти заузеше Службу,
Троугласти-све полуге власти,
А коцкасти дреше сваку дружбу,
Све што расте-једном мора пасти!
Србија се умирит не може!
Тачку на И сваки би да стави,
После мене, па макар и потоп,
Заборавља да не може бити
Краја овом рингишпилу спором.
Србија се умирит не може!
И од Вожда немадосмо правог,
Који знаде правило старине-
Да ко влада, жртвује се стално
За свој народ и туђе својине.
Србија се умирит не може!
И сваки је зналац, за све стручан.
Нема ничег што он не разјасни.
Када не зна, тад постаје бучан,
Просто мора све да ти објасни.
Србија се умирит не може!
Дијаболик удара у мозак,
Када упре, бежи ти далеко,
Аналгетик делује у крви,
Излаз је да отиђе се преко.
Србија се умирит не може!
Отишао и Курта,и Мурта,
Земља биће поприлично пуста,
Много наших људи је у свету,
Узимају шта треба у лету.
Србија се умирит не може!
Један није мого наћи пос’о,
Други мисли – све је боље вани,
Трећи иде јер му је све прсло,
А четврти виче:-Немој!-Стани!
Србија се умирит не може!
Млади иду на студије разне,
А доктори само у Немачку,
И возаче, и мајсторе траже,
А неки се спремају за пљачку.
Србија се умирит не може!
Кажу срећа чека иза угла,
Судбина се променити не да,
Избећи из свеколиког ругла
То нам је задатак првог реда.
Србија се умирит не може!
Нема нигде земље обећане,
Где баш тебе чека мед и млеко,
Погледај ти то са сваке стране,
Пре него што одеш далеко.
Србија се умирит не може!
Природа је овде првокласна,
И све рађа и може да никне,
Само треба да се право кликне
И да буде намера ти јасна.
Србија се умирит не може!
Ниси рођен џабе овде, муњо!
Тол’ко тога мора да се ради,
Празних поља много-да се сади
Треба да се ипак труде млади.
Србија се умирит не може!
Од малена када посматрају
Како очеви им и мајке у зноју,
Знаће да је неопходно да се
Засучу рукави и прионе.
Србија се умирит не може!
Башта чека да се залива,
Кућа иште да се поправља,
Трава зове да се коси стално,
И виноград да се прати марно.
Србија се умирит не може!
Кад удари суша пумпај воду,
Када стегне мраз ти бацај соли,
Кад поплави,кантама у бару,
Кад раздува,воћке ти привежи.
Србија се умирит не може!
Живинчад и стока да се храни,
Неком сено, а неком кукуруз.
На испаши веран кер све прати,
При породу-доктор, не угурсуз.
Србија се умирит не може!
Деца уче шта треба, а и не баш,
Кажу књига није више важна,
Кад имају технику за космос,
Црпи ли се знање са екрана?
Србија се умирит не може!
Језици су богови у свету,
Одвајкада они круну носе.
Наши уче стране – да се вежу,
Са другима да се боље споје.
Србија се умирит не може!
Но свој језик већ заборављају,
Деца им га не говоре никад.
Сутра ће се кајати што стају
Са преносом из много колена.
Србија се умирит не може!
Кад свој српски не говориш често,
Можеш макар на њему сањати.
Потруди се да га збориш место
Неког страног језика, из части.
Србија се умирит не може!
Вера наша права, православна,
Која траје од Христових дана,
Није диктат, нека мука стална,
Већ слобода свима дарована.
Србија се умирит не може!
А ко жели да се подвизава,
Толико је места за то спремно.
Помагати људима потребно
Јест и биће,дужност је то права.
Србија се умирит не може!
У свему је битно бити искрен,
Према Богу и према човеку.
Такође и поприлично виспрен
Да избегнеш посвудашњем греху.
Србија се умирит не може!
А кад дајеш, не удри на звона-
Добротвор си без мане и страха.
А кад примаш, захвали и Богу
Што те сазда и што људи могу.
Србија се умирит не може!
Један дели и шаком и капом,
Напречац и неизмерно-сваком,
Други стеже дукат као срце,
Не отвара шаку ни за мрце.
Србија се умиритне може!
Наопако када би се знало
Ко је тајно посејао пород,
Сметнуло би се са ума вајно
И отишло на нечији спровод.
Србија се умирит не може!
Жена често мрзи када воли,
Осећања витлају ју је снажно,
Зато и њу, и њега заболи
Кад вежу се прилежно и трајно.
Србија се умирит не може!
Звездочатац усмери свој шестар
Не би ли то објаснио шемом,
Егзегета не препушта пехар
Знања скупљеног Библијом целом,
Србија се умирит не може!
Јездио сам баш целом Европом,
Видео сам светли двор и зло,
Бродио сам и копном и собом,
И нашао гнездо то малено.
Србија се умирит не може!
Родих се ја у срећније време,
Дуги дани мазили ме новог,
Прошао сам ја кроз разне теме,
Ходао сам безбрижан, босоног.
Србија се умирит не може!
Ветар ме је носио где никад
Нисам до тад био, а и нећу.
Домороце дивље, небо изнад
Секао сам, све тражећи срећу.
Србија се умирит не може!
Носио сам што природа разда
Да спасавам болне, напуштене.
Наплаћивах због мојих расхода
И кајах се сам усред пећине.
Србија се умирит не може!
Грчка ми је краљевство азура,
Албанија – коштица од урме,
Бугарска је чорба од поврћа,
Румунија-изобиље шуме.
Србија се умирит не може.
Македонци беру, па савију.
Црногорци седну, гласно зборе.
Косовци би да мрежу развију,
Хрваћани гргоље све горе.
Србија се умирит не може!
Војводином простодушно пловиш,
Словенијом греш доле и увис,
Босном ти врлудаш и ходиш,
Раваница, Свети Роман, Ђунис.
Србија се умирит не може!
Постојбина траје, дуга песма.
Отаџбина-понос свих предака.
Можеш срести још нешто стећака,
А крај пута понегде и чесма.
Србија се умирит не може!
Ваљево се ваља у нескладу,
А Краљеву у поплави рушној.
Крушево се предало нераду,
Челарево-пивовари грусној.
Србија се умирит не може!
Пожаревац блешти усред мрака,
Крагујевац црвени се пламно,
Александровац у берби шљака,
Крушевац и Вршац расту стално.
Србија се умирит не може!
Мионица, чигра-варошица,
Ивањица, вашар-играчица,
А Лозница и Тршић-болница,
Сурдулица-предикаоница.
Србија се умирит не може!
Петровац на Млави сав се зари,
А Прибој на Лиму печатари.
Бела Црква – банатска Женева,
Црна Трава гради како снева.
Србија се умирит не може!
Разни тићи и остали ћићи,
Витезови, славни Немањићи
Поставише основу и плато,
Уградивши накупљено злато.
Србија се умирит не може!
Грачаница, Љевишка и Пећка,
Преселе се у Рачу крај Дрине,
А монаси кренуше на север,
Да настану Табан, Сент Андреја.
Србија се умирит не може!
Карађорђе, Петар, Александар,
Милош, Милан, Михајло и Саша,
Све владари, а под њима кантар
Који мери колика нам казна!
Србија се умирит не може!
Сви таоци од онда и сада
Кликћу, хуче, јаучу и грде.
Живи јадник често у гроб пада,
Као да се и таласи срде.
Србија се умирит не може!
Мораш бити недремано око
Да те не би салетеле звери,
И гледати далеко ко соко
Који плен по разметности мери.
Србија се умирит не може!
Интернет те преварама гађа,
Вирусима, апликацијама,
Нити лечи, нит мисао рађа,
Све то горка таштина је сама.
Србија се умирит не може!
Сваки човек мора да се прода,
Цена расте, а он мора пасти.
Однеће га као травку вода
Ако преда се без имало части.
Србија се умирит не може!
Развалине кано клисурине,
Понор пакла урличе одавно!
Гори море, топе се планине
Док потомство делује поспано.
Србија се умирит не може!
Сви Албанци, Срби и Хрвати
Виђени су да нестану давно!
А та земља и сви њени хвати
Да припадну другоме лагано.
Србија се умирит не може!
Јер то Енглез рече пре сто лета
Попут клетве, плана, прорачуна
Те довлаче с друге стране света
Све то мноштво људи,крша, буна.
Србија се умирит не може!
Процена им да ће Азијати
Више Балкан користити трудно
За интерес Англо-амерички
Но, надање то је узалудно.
Србија се умирит не може!
У Београду, мај 2023.
